Zaštita živog sveta u rezervatu biosfere “Mura-Drava-Dunav”

Jedan od glavnih ciljeva projekta je obnova zapuštenih, zamuljenih i od reke odsečenih prirodnih staništa i ekoloških koridora, koji će se realizovati   naučnim proučavanjima populacija riba i ptica, kao i studijama dinamike rečnih sedimenata - šljunka i peska i uticaja klimatskih promena na ovo područje, ali ni lokalno stanovništvo nije isključeno iz cele priče.

- Uz ukupnu povrišinu od oko 930.000 hektara i dužinu od oko 700 km, zajednička priroda i divlji svet duž Mure, Drave i Dunava će postati najveće evropsko zaštićeno rečno područje, koje sa pravom nosi epitet “Evropski Amazon” – rekla je za naš list Sara Pavkov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. - Rezervat biosfere, za razliku od zaštićenih područja, nije zaštićeno područje, već predstavlja mnogo širu teritoriju koja obuhvata tri zone, definisane od strane UNESCO–vog programa “Čovek i bisfera”. Na svetu postoji preko 700 rezervata biosfere, obuhvataju zaštićena područja i tranzitne zone u kojima lokalne zajednice mogu i treba održivo da koriste prirodne resurse i žive u saglasnosti sa prirodom.

Po rečima koordinatora pomenutog projekta Marka Tucakova iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, da bi se promovisala priroda u prekograničnom kontekstu, 2017. godine je isključivo iz tih razloga proglašen Rezervat biosfere “Bačko Podunavlje”, koji ide uz levu obalu Dunava, od Bačkog brega do Bačke Palanke, prostirući se na površini od 176. 000 hektara. To je drugi Rezervat biosfere u Srbiji, a dizajniran je i napravljen da bude deo prekograničnog Rezervata biosfere “Mura – Drava – Dunav”, žile kucavice Dunavskog basena.

Najvažnije mesto u Srbiji za orla belorepana

Prema rečima Milana Tucakova, u Rezervatu biosfere “Bačko Podunavlje” živi preko 80 vrsta ptica koje se uopšte viđaju u Srbiji, što je nesumnjiv znak da je reč o izvanrednom području.

- “Bačko Podunavlje” je definitivno najvažnije mesto u Srbiji za orla belorepana, a podatak iz ove godine kaže da na tom području imamo oko 40 parova koji se gnezde, što je u odnosu na ukupno 150 gnezda u Srbiji, najveća koncentracija orlova u našoj državi – s ponosom ističe naš sagovornik, dodavši da se zimi na ovom području okuplja preko 250 orlova belorepana, koji su tu zbog hrane i gnežđenja.

- To će biti najveći rezervat biosfere u Evropi i jedini na svetu u pet država, a u procesu učestvujemo zajedno sa 12 partnera i 18 pridruženih partnera iz različitih sektora – kaže Tucakov. - Da bi rezervati biosfere živeli, moramo im udahnuti život, podstaći saradnju, oplemeniti je i staviti u funkciju boljeg života lokalnih zajednica, a mi ovim projektom želimo naglasiti važnost naučnih istraživanja za suživot ljudi i prirode.

Po njegovim rečima, kroz projekat će biti urađeno šest studija koje će se ticati pojedinih aspekata same prirode na terenu. Prva će se odnositi na određivanje tačne populacije ribe koje žive u našem delu rezervata i koje su značajne za celo područje.

- Druga studija je usmerena na populacije šest vrsta ptica koje su zavisne od rečne dinamike i koje kao ugrožene i strogo zaštićene vrste ne bi ni bile tu, da mi nemamo ovako očuvane reke – kaže Tucakov. - Velika čigra, mala čigra, vodomar, pčelarica, bregunica i polojka žive na područjima rečnih staništa i to tamo gde pronalaze mesto za gnežđenje, a  mapirati mesta gde nastaju i nestaju sprudovi, videti njihove karakteristike i kolika je populacija tih ptica su naši zadaci. To su praktično najvažnije zone za zaštitu i treba ih posebno očuvati. Pomenute vrste ćemo koristiti kao indikatore, ne bi li otkrili koja su to mesta na reci od posebnog značaja i da bi videli kako mi možemo da intervenišemo, da bi vratili rečnu dinamiku tamo gde je više nema.

Kako kaže, biće urađene i četiri pilot studije na područjima koja nisu u Srbiji, a tiču se rečne dinamike. Mura i Drava su više planinske reke, nego što je Dunav i donose velike količine sedimenta, šljunka i peska, koji su izuzetno značajni za rečnu dinamiku, kao i za živi svet. Oni stvaraju ostrvca koja su jedne godine tu, druge kada dođe poplava nisu, pa se ponovo vrate i takvu dinamiku ne pokazuju nijedna druga staništa. Da bi se postigla obnova prirodne rečne dinamike, na tri različita mesta, od kojih je jedno u Srbiji, radiće se obimne aktivnosti izmuljavanja i povezivanja vodenih staništa sa rečnim tokovima, radi boljeg funkcionisanja ritskih područja. 

- Identifikovali smo područja Specijalnog rezervata prirode “Karađorđevo”, kao mesto gde bi se taj problem najlakše mogao rešiti – rekao je Tucakov. - Poplavno područje rezervata “Karađorđervo”, u svom Podunavskom delu - Bukinski rit, sadrži veliki rukavac “Lovrenac”, koji snabdeva poplavno područje vodom. Na nekim mestima je on zagušen do te mere, da je sa jedne strane vrlo plitak zbog velike količine mulja i kad Dunav nadođe, ne može da prodre u unutrašnjost. Na dužini od oko dva kilometra, a da bi se područje bolje snabdevalo vodom, sediment će biti izvađen i planirano rasut po okolnoj površini, ne bi li se  protočnost Dunava i veza između matice reke i poplavnog područja revitalizovala. To je jedan moderan pristup i zahteva velike tehničke intervencije koje su poprilično skupe, ali za očuvanje vodenih staništa, rekao bih jedini koji donosi prave rezultate. Ove jeseni počinjemo pregled terena, a nakon svih potrebnih radnji, računamo početkom 2022. godine, najranije krajem sledeće, da ćemo početi proces.

Saradnja je, kako kaže Sara Pavkov, ključna reč u projektu Evropske Unije i razvija se u vidu edukacije. Ono što je važno za našu zemlju je taj međunarodni status i prepoznatost naših prirodnih vrednosti i uopšte osećaj pripadnosti da smo deo jedne mnogo važnije i dugotrajnije priče.

- Ekosistemske usluge su ljudima nepoznate, ali poenta je da moramo edukovati ljude i raditi na manjim lokalnim projektima, putem kojih će oni dobiti uvid u to – poručuje Pavkov. - Edukacijom ćemo pojasniti ljudima da priroda može da se koristi u svrhu privređivanja i samog života, ali u kojoj meri i na koji način da to i dalje bude održivo. Tako funkcionišu svi ozbiljni rezervati biosfere na svetu i lokalne zajednice koje su shvatile da je održivost imperativ.

Ivana Bakmaz