OkoTVoko: Lubenica

A rođen sam varljivog leta 1968. godine kad su bile sunčeve pege, revolucionarne planete i kad je Slavko Štimac mesio Jagodinku Simonović. Ovo leto ću pamtiti kao i sva druga, poput onih iz devedesetih godina kada sam zbog sankcije i izolacije mogao da idem samo na crnogorsko primorje i da znam sve hitove „turbo folka”. Sad više ne možemo u Montenegro ni zdravstveno, ni ideološki.

Ko posvađa dva oka u glavi kad su televizijski programi dve države tako ideološki razuličiti... Gori more, tope se planine. Da mi je neko rekao da će glavna asocijacija na leto da mi budu lubenice, ne bih mu verovao. Odmah se setim Džeja Ramadanovskog i njegovog legendarnog spota u kojem je na pijaci u kojem se pevala „Lubenica”, a Džej igrao kao Majkl Džekson. Od ovog leta neće biti ničega sem lubenica, more zaboravite. Mogu samo da idu bogati kako bi nam malo dizali pritisak i nervirali nas na društvenim mrežama. Naravno, tu genijalnu pesmu mogli su samo da napišu Marina i Futa. I to je bio jedan od poslednjih snimaka Televizije Sarajevo pred slom i rat.

A kad se samo setim sarajevske pop rok škole pesama „Bijelog dugmeta”, „Indeksa”, Zdravka Čolića, grupe „Ambasadori”. Sad Džeja ne smem da gledam u intervjuima. Toliko se u njegovom glasu i izgledu vidi šta smo sve propatili u poslednjih trideset godina. A Marina kakve pesme je pisala... kao da ih je posvetila Oliveru Dragojeviću - „Nedelja”, „Ugasila si me”, „Upalite za mnom sveće”. I, pomislim, šta će nam moratorijum na dva meseca, pa mi imamo moratorijum na bolju budućnost od kraja serije „Bolji život”. Samo tada smo verovali da ima neka nada ako Lidija Vukićević uspe u svom braku s Dalmatincem, Aljošem Vučkovićem. A Boris Dvornik se toliko trudio da ima beogradsku snajku.

Možete da reprizirate „Bolji život” do besvesti, a njega nema. To se vidi u šemama našeg javnog servisa. Koliko puta do sada su reprizirali „Selo gori, a baba se češlja” i Šojića i „Belu lađu”. Dragan Bujošević se, ipak, pametno setio da pred izbore novog generalnog direktora ne pušta „Otpisane”. To nam je bilo u prethodnom vanrednom stanju. Šou-biz emisije su masovno izveštavale kako su Baneta Vidakovića uhapsili zbog posedovanja narkotika. I od toga je napravljeno svetsko čudo, kao da se belo nije valjalo još od Ipeta Ivandića. I kao da Milić Vukašinović nije ispričao kako mu je stradala ćerka. Jednostavno ovo je strašno što gledam na televiziji. Neko je u poroku, nego se ugojio deset kila. Jedino me je oduševila Zorana Pavić kako je fantastično smršala i kako je branila svog druga i prijatelja Baneta. Psiholozi kažu da su za medijsku torturu koju preživljavamo, užasne vesti, depresiju, paniku potrebni ventil ili bekstvo. Tako prolaze starije generacije. Umro je Pero Zlatar jedan od najvećih urednika revijalne štampe čovek koji je napravio „Studio” sjajan časopis o televiziji. Ono što je najvažnije, Pero Zlatar je bio divan čovek, veliki profesionalac.

Saznadoh da će da se uskoro snima film o Silvani Armenulić i Tomi Zdravkoviću u produkciji Dragana Bjelogrlića i Željka Joksimovića.  Prava tema - „Dotakli smo dno života”. Divim se Marini Tucaković kako je hrabro progovorila zašto je dobila rak i kako se borila. To je odgovornost javne ličnosti da, bez obzira koliko je bolno, progovori o teškim porodičnim tragedijama i o tome kako je pobedila bolest. Takve nam emisije trebaju - da budemo iskreni. Samo nam je trebala korona.

Ovo je godina korone, respiratora, užasne verbalne agresije. Mediji bi morali da smisle programske šeme ako misle da spasavaju ovaj narod umesto bensedina. Sprema se škola na daljinu, ali nama treba i psihološka pomoć na daljinu. Potrebno je samo poželeti kap veselja, ugasiti vesti i naći neki lep filmski program s limunadama. Televizija je pokazala koliko je još bitan medij, svi se biju oko nje. Korona je samo pokazala da nam nema spasa ako ne nosimo masku, ako i dalje nema vakcine i pravog saveta. Garantujem, vakcina će da se napravi, geopolitička situacija će da se sredi, ali šta će biti s nama koji smo ovu godinu bacili na đubrište? Na to pitanje čak ni Si-en-en ni Bi-bi-si nisu mogi da pronađu odgovor. Ako je to tako, malo je glupo da tražim odgovor dok „Selo gori, a baba se češlja”.

Aleksandar Filipović