Rad od kuće realnost, digitalizacija sve zastupljenija

 

“Pre pandemije, rad od kuće su pojedinci posmatrali kao nefunkcionalan, međutim kada je nužno moralo da se pređe na ovaj način rada, pokazale su se njegove prednosti, pre svega u motivaciji zaposlenih, fleksibilnosti, smanjenju operativnih troškova”, ističe Galić u razgovoru za Tanjug.

 

Kaže da je pandemija pogodila svet kakav smo do skoro poznavali i da će, prema svim prognozama, doći do značajnih posledica po međunarodnu ekonomiju.

 

“Kompanije širom sveta su bile primorane da najveći broj zaposlenih preusmere na rad od kuće, sa ciljem da očuvaju zdravlje svojih zaposlenih i kontinuitet poslovanja ”, podseća ona i dodaje da su se istovremeno ekonomije suočile i sa zastojima u lancima snabdevanja, padom prometa, smanjenom spoljnotrgovinskom razmenom, smanjenim investiranjem, padom tražnje, kao i padom ponude.

 

Prema njenim rečima, koliko će vremena trebati brojnim tržištima da stanu na noge posle najveće zdravstvene krize modernog doba, koja je prerasla i u ekonomsku, prvenstveno će zavisiti od toga koliko će pandemija trajati.

 

Kaže da će pojava vakcine i dan u kojem će pandemija biti ođavljena neminovno doći, a da će prilagođavanje "novom", koji postaje "normalan" način funkcionisanja, u kome se stiču nove navike i veštine, ostati kao nova realnost.

 

Kada je reč o novim zanimanjima koje je iznedrila pandemija, Galić kaže da je virus pokazao da neki poslovni profili nisu neophodni, dok je, s druge strane, primetan nedovoljan kapacitet u određenim oblastima.

 

“Posle ove krize nestaće potreba za određenim profesijama, ali će se otvoriti prilika za neke nove. Pokazalo se da određeni poslovi, ne samo manuelni, već i intelektualni, mogu da budu automatizovani i zamenjeni takozvanim virtuelnim saradnicima”, objašnjava ona.

 

Podseća da je pandemija doprinela i da virtuelni sastanci, koji zapravo nisu bili novina, postanu uobičajen način komunikacije.

 

“Brojne online platforme trenutno formiraju navike ka ovoj vrsti poslovne komunikacije, te se može očekivati da će u budućnosti većina sastanaka i konferencija biti online, čime je njihova dostupnost moguća široj korisničkoj populaciji na različitim geografskim lokacijama”, objašnjava ona.

 

Govoreći o procesu sveobuhvatne digitalizacije i njegove uloge tokom pandemije, Galić navodi da će se u predstojećem periodu digitalni svet još više i brže razvijati.

 

“Očekivanja su da će se u predstojećem periodu od 2021. ''digitalni svet'' jos brže razvijati i biti prihvaćen globalno, sto će se odnositi i na brži razvoj digitalnih finansijskih usluga i čitav spektar najrazličitijih finansijskih inovacija”, tvrdi ona.

 

Kao primer navodi to što u domenu bankarske industrije u Srbiji svaki četvrti korisnik plaća usluge i proizvode preko mBanking aplikacije, te obavlja instant plaćanje ili koristi beskontaktnu karticu.

 

Takođe, procenjuje da će taj trend u roku od dve godine dovesti do toga da dve trećine ljudi obavljaju svoje bankarske transkacije onlajn.

 

“Nema sumnje da će se poslovanje posle pandemije promeniti, međutim svaka situacija donosi novu realnost, kojoj se moramo prilagoditi na način da na izazove tražimo odgovore u novim prilikama i mogućnostima”, zaključila je Galić.