Rodna kuća Josipa Jelačića u rukama čuvara uspomene na čuvenog Petrovaradinca
Deo rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu predat je na upravljanje fondaciji, odnosno Zakladi “Spomen-dom bana Josipa Jelačića”, koju je osnovalo Hrvatsko nacionalno veća u Srbiji, simboličnim, svečanim uručenjem ključa.
Nazvavši taj čin istorijskim trenutkom za hrvatsku zajednicu u Srbiji jer joj je nakon 75 godina vraćena kuća u kojoj je hrvatski ban Jelačić rođen 16. oktobra 1801.godine, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Jasna Vojnić naglasila je da je takav poduhvat bio moguć samo uz podršku Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
- Veliki je ovo događaj za hrvatsku zajednicu, ne samo zato što ćemo u ovim prostorijama čuvati uspomenu na bana Jelačića, nego i zato što će to biti prostor na ponos kako Hrvata u Petrovaradinu, tako i Novog Sada, Srema, Vojvodine i Srbije – rekla je Jasna Vojnić. - Osobenost ovog poduhvata ogleda se u činjenici da smo rodnu kuću bana Jelačića dobili na dar od Vlade Srbije, koja je izdvojila pare za njenu kupovinu, što pokazuje „da je darodavac veliki jer dozvoljva i rast drugih”. Želimo da kuća bude spona dveju država. Njeno svečano otvaranje planirano je na dan rođenja bana Jelačića i tada ćemo ne samo preseći vrpcu, nego i otvoriti novo poglavlje u odnosima Srbije i Hrvatske.
Vojnićeva je istakla da je srpska Vlada krajem 2017. i početkom 2018. godine izdvojila u dva navrata 600.000 evra za kuću. Najveći deo te sume, kako je rekla, upotrebljen je za kupovinu 256 metara kvadratnih u prizemlju i stana na spratu od 68 kvatratnih metara, što je samo deo nekretnine. Prizemlje je koštalo 410.000 evra, a stan na spratu 130.000. Sledeći korak je prikupljanje dokumentacije za rekonstrukciju unutrašnjosti, koju bi kako je rekla Vojnićeva, trebalo da finansira Pokrajinska vlada, koja je to i najavila. Dodala je i da je inicijativu za vraćanje kuće hrvatskoj zajednici pre 17 godina pokrenulo Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo „Jelačić” iz Petrovaradina, ali da se zbog administrativnih postupaka, sudskog spora koji je vođen sa vlasnikom, realizacija odužila.
Patrijarh Josif Rajačić ustoličio bana
Zgrada u kojoj je rođen Josip Jelačić 16. oktobra 1801. godine, građena je od 1745. do 1747. i jedna od najlepših baroknih građevina u Petrovaradinu. Josipov otac Franjo bio je podmaršal austrijske carske vojske i ceo život je proveo na bojnom polju. Po dolasku u Vojvodinu, gde je poslat da bude zapovednik tvrđave, oženio se mnogo mlađom Anom Portner. Josip je u roditeljskoj kući ostao do osme godine, pošto mu je otac prekomandovan u Zagreb. Dolazio je nekoliko puta posle u Petrovaradin, prvi put neposredno pre revolucije 1848, a drugi put tokom revolucionarnih borbi. Austrijski car Ferdinand I Habsburški imenovao ga je za bana Hrvatske u Beču 23. marta 1848, a u Zagrebu je 4. i 5. juna organizovano svečano ustoličenje. Nakon ceremonije na Trgu svete Katarine, obred je nastavljen u crkvi Sv. Marka, a zatim i u pravoslavnoj crkvi svetog Preobraženja, gde je srpski patrijarh Josif Rajačić iz Sremskih Karlovaca ustoličio bana.
Upravnik Zaklade „Spomen-dom bana Josipa Jelačića” Goran Čaurić je kazao juče da je pred novoosnovanom Fondacijom veliki posao i da je prvi korak na tom putu uređenje unutrašnjosti kuće. Kako je istakao, fasada je uređena, ali unutra mora da se osposobi prostor za funkcionisanje i programe koji su planirani da se u njemu sprovode.
- Siguran sam da će ovo biti jedno lepo mesto unutar Petrovaradina i pravi put da se hrvatska zajednica kvalitetno integriše u srpsko društvo - rekao je Kaurić. – Objekat će doživeti određene izmene uz saglasnost nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nadamo se da ćemo za godinu imati prostor u kom će obitavati kultura u kom će sve institucije Novog Sada iz te oblasti moći sa nama da organizuju različite programe.
Po planu, u kući treba da bude memorijalni centar sa muzejskom zbirkom, kancelarija podružnice Hrvatskog nacionalnog veća, a deo će. pre svega vinski podrum, biti korišćen u turističke svrhe i organizaciju raznih manifestacija.
Z. Milosavljević