Bašta Željka Dmitrovića ponela epitet najlepše u ovoj godini u Sremskim Karlovcima
Vlasnik automehaničarske radionice u Sremskim Karlovcima, u Mitropolita Stratimirović 154, Željko Dmitrović ovogodišnji je pobednik u nagradnoj akciji „Sačuvajmo lepe kuće i bašte Sremskih Karlovaca“, koju duže od dve decenije organizuje Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca.
Dmitroviću nije prvi put da se popeo na pobedničko postolje u toj akciji. Njegov vrt prvi put je poneo titulu najlepšeg 2011. u sklopu stambeno-poslovnih objekata, a šest godina kasnije je proglašen najlepšim u kategoriji savremenih bašta.
Kako je u obrazloženju odluke navedeno, u pitanju je primer izuzetno uspešno prilagođenog vrta reljefu sa jasno diferenciranim celinama. Kaskadnog je oblika, sa pažljivo odabranim i vrsno odnegovanim biljnim vrstama. Ima višenamensku funkciju. Prvi nivo predstavlja produžetak kućne atmosfere, u kom porodica najviše provodi vremena, dok su druga dva namenjena odmoru i zabavi pre svega mlađih članova.
- Oduvek sam želeo da imam kuću u brdu i želja mi se ispunila dolaskom u Karlovce - priča Željko Dmitrović. - Moram priznati da je parcela delovala strašno kada smo je kupili, bila je samo brdo, ali je ispunjavala zahtev da bude pored puta zbog auto-servisa. Odmah su počele da mi naviru ideje, ali za realizaciju nekih trebalo je da prođe izvesno vreme.
Dmitrović kaže da je ljubav prema cveću nasledio od roditelja, a deda mu je čak održavao zelenilo u Beogradskom dramskom pozorištu.
- Sve svoje slobodno vreme ovde trošim i ništa mi nije teško - kaže Dmitrović. - Ako nisam u servisu, u bašti sam. Kad sednem za sto, smišljam šta bih mogao da dodam, šta da oduzmem ili promenim. Nigde to što stvorim nisam video, sve dolazi iz moje glave, i što je najvažnije, puno toga radim sopstvenim rukama. I sad je to, posle 26 godina završeno, upakovano, pojedine biljke su pravi kapitalci. Ali, trebalo je to dočekati.
U svakom od nivoa vlada savršen sklad. Ništa od toga se ni naslutiti ne može kada se njegova kuća s auto-serisom,, koju deli s bratom,a koji mu je ujedno i kolega, pogleda spolja. S vrha poslednje kaskade pruža se i pogled na Dunav, koji užitak u toj u pravom smislu zeleno-cvetnoj oazi, skrivenoj od pogleda prolaznika, čini kompletnim.
- Rad u bašti mi predstavlja zadovoljstvo, tu se opuštam i odmaram – kaže Željko. - Volim da gledam biljku kako raste i razvija se. Svaku od njih obiđem, zalijem, skinem suvi listić.
Vlasnik najlepše bašte u Karlovcima kaže da uglavnom sve u njoj radi sam i da za sada jedino za pomoć može da računa na suprugu.
Z. Milosavljević
