Башта Жељка Дмитровића понела епитет најлепше у овој години у Сремским Карловцима
Власник аутомеханичарске радионице у Сремским Карловцима, у Митрополита Стратимировић 154, Жељко Дмитровић овогодишњи је победник у наградној акцији „Сачувајмо лепе куће и баште Сремских Карловаца“, коју дуже од две деценије организује Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.
Дмитровићу није први пут да се попео на победничко постоље у тој акцији. Његов врт први пут је понео титулу најлепшег 2011. у склопу стамбено-пословних објеката, а шест година касније је проглашен најлепшим у категорији савремених башта.
Како је у образложењу одлуке наведено, у питању је пример изузетно успешно прилагођеног врта рељефу са јасно диференцираним целинама. Каскадног је облика, са пажљиво одабраним и врсно однегованим биљним врстама. Има вишенаменску функцију. Први ниво представља продужетак кућне атмосфере, у ком породица највише проводи времена, док су друга два намењена одмору и забави пре свега млађих чланова.
- Одувек сам желео да имам кућу у брду и жеља ми се испунила доласком у Карловце - прича Жељко Дмитровић. - Морам признати да је парцела деловала страшно када смо је купили, била је само брдо, али је испуњавала захтев да буде поред пута због ауто-сервиса. Одмах су почеле да ми навиру идеје, али за реализацију неких требало је да прође извесно време.
Дмитровић каже да је љубав према цвећу наследио од родитеља, а деда му је чак одржавао зеленило у Београдском драмском позоришту.
- Све своје слободно време овде трошим и ништа ми није тешко - каже Дмитровић. - Ако нисам у сервису, у башти сам. Кад седнем за сто, смишљам шта бих могао да додам, шта да одузмем или променим. Нигде то што створим нисам видео, све долази из моје главе, и што је најважније, пуно тога радим сопственим рукама. И сад је то, после 26 година завршено, упаковано, поједине биљке су прави капиталци. Али, требало је то дочекати.
У сваком од нивоа влада савршен склад. Ништа од тога се ни наслутити не може када се његова кућа с ауто-серисом,, коју дели с братом,а који му је уједно и колега, погледа споља. С врха последње каскаде пружа се и поглед на Дунав, који ужитак у тој у правом смислу зелено-цветној оази, скривеној од погледа пролазника, чини комплетним.
- Рад у башти ми представља задовољство, ту се опуштам и одмарам – каже Жељко. - Волим да гледам биљку како расте и развија се. Сваку од њих обиђем, залијем, скинем суви листић.
Власник најлепше баште у Карловцима каже да углавном све у њој ради сам и да за сада једино за помоћ може да рачуна на супругу.
З. Милосављевић
