Presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije na proveri

Bivši načelnik RDB-a Radomir Marković nepravosnažno je osuđen  na 30 godina zatvora, po optužbi za  podstrekavanje na ubistvo, a za isto delo u saizvršilaštvu logističkom podrškom, osuđeni su  bivši načelnik Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, takođe na tri decenije robije.

Na kazne zatvora od po 20 godina  Ratko Romić, nekadašnji glavni obaveštajni  inspektor Druge uprave CDBB, i  Miroslav Kurak, bivši pripadnik DB-a. 

Specijalni sud je presudu izrekao u aprilu prošle godine, a kako je saopšteno u njenom obrazloženju, sud je „utvrdio da je izvršilac ubistva NN lice i to imajući u vidu iskaz očevica-oštećene Branke Prpe, koja je bila s Ćuruvijom i videla ubicu, i  sud joj je poklonio veru jer je iskaz dala veoma jasno, bila je sposobna da registruje sve detalje“.

U optužnici se navodi da su Ćuruviju, 11. aprila 1999. dok se s Brankom Prpom vraćao iz šetnje, između 16,38 i 16,45  časova, u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao, napali s leđa Kurak i Romić, da ga je Kurak ubio hicima iz „škorpiona“, a da je Romić drškom pištolja udario u glavu Prpu, sprečivši da se okrene“.

Tužilaštvo tereti Markovića da je „sačinio plan ubistva i predočio ga Radonjiću, a da je on s Romićem i Kurakom postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku, tako što je naložio da se prema Ćuruviji primeni mera tajnog praćenja s obrazloženjem da se nadziru njegovi bezbednosno interesantni kontakti“.

Optužnicom se tvrdi da su okrivljeni delovali kao „organizvana kriminalna grupa“.

Po nepravosnažnoj presudi, iz dokaza o telefonskoj komunikaciji okrivljenih na dan 11. aprila 1999. godine u vremenskom intervalu koji je naznačen u optužnici, utvrđeno je da je ostvaren telefonski kontakt između Romića i Kuraka, te da se nalaze na različitim lokacijama. 

Presudom je utvrđeno  da  nisu dokazane tvrdnje Tužilaštva da je u pitanju bila organizovana kriminalna grupa.

Nakon prvostepenog procesa dugog pet godina, ostalo je nepoznato  ko je ispalio rafal u novinara Slavka Ćuruviju.

Stavovi Specijalnog tužilaštva i odbrane okrivljenih o optužbama i dokazima dijametralno su suprotni još od istrage koja je protiv okrivljenih inicirana u januaru 2014. godine, pa je izvesno da su iste ocene i zaključke koje su izneli u svojim završnim rečima na kraju prvostpenog suđenja, pretočili i u žalbe na presudu.   

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u završnoj reči tražilo da sud sve optužene oglasi krivim za krivična dela koja su im optužnicom stavljena na teret i osudi na maksimalne kazne, po četrdeset godina zatvora. Optužbom se tvrdi da je Ćuruvija „ubijen zbog svog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga“. 

Okrivljeni su odbacili sve optužbe i tvrde da nemaju nikave veze s ubistvom da je proces „politički motivisan“, optužbe „iskonstruisane i bez dokaza“, i tražena je  oslobađajuća presuda za svu četvoricu.

Prilikom izricanja prvostepene presude navedeno je da su tokom suđenja izvezdeni brojni dokazi, saslušano više od stotinu svedoka, izvedeni izveštaji DB o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije, izveštaji s baznih stanica o telefonskim kontaktima optuženih, brojni dopisi MUP-a, UKP-a, veštačenja, kao i druga važna dokumenta.

Optuženi Radomir Marković nalazi se na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina na koju je osuđen u slučaju „Ibarska magistrala“, dok je u predmetu „Budva–Stambolić“ osuđen na 15 godina zatvora.

Na početku istrage koja je zbog ubistva Ćuruvije pokrenuta 14. januara 2014. godine, Milan Radonjić i Ratko Romić bili su uhapšeni, a posle tri i po godine provedene u pritvoru određena im je mera kućnog pritvora uz elektronski nadzor, koja im je juče produžena.

Optuženi Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

J. Jakovljević