Mladi brat i sestra iz Gospođinaca uspešni poljoprivrednici

Godišnje proizvedu 600 tona luka i 300 tona paprike, a intenzivna povrtarska proizvodnja je njihova primarna delatnost, pa je njihov glavni cilj povećanje te proizvodnje.

- Od poljoprivrede može fino da se živi, da se izgura na povrću, koje je presudno. Trenutno smo zadovoljni, ali ozbiljno razmišljamo da proširimo proizvodnju. Iz godine u godinu ćemo se truditi da sve više proizvodimo, za početak da počnemo da sejemo i krompir - priča dvadesetosmogodišnji Rade.

Kako ističe ovaj mladi poljoprivrednik, bez mašina ne bi mogao da pomisli na ozbiljnu povrtarsku proizvodnju. U poslednjih pet godina, zajedno sa tri godine mlađom sestrom, nabavio je plug, spremač, sejalicu, vadilicu i kupilicu za luk, boks palete, a dosta su investirali u savremenu opremu, uz pomoć državnih organa, odnosno uz subvencije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Rade Tepić za sebe kaže da je samouki paor, sa podrškom roditelja, koji su ga podstakli da se bavi poljoprivredom.

-Kao što sve započne uz porodicu, tako sam se i ja odlučio za poljoprivredu. Završio sam građevinsku školu, posle upisao građevinski fakultet, međutim, nisam  bio mnogo zainteresovan, pa me je otac „pogurao“ u poljoprivredu, kojom se pomalo bavio, a ja sam se pronašao u tome i prilično dobro snašao. Sestra Jelena, koja je student ekonomije, prati me i u svemu mi pomaže. Ona je uglavnom zadužena za projektni deo našeg posla, odnosno za konkurse, dokumentaciju i prodaju... - navodi mladi Tepić.

-Mnogo je važno imati zatvoren ciklus u proizvodnji povrća, jer sve više mašine zamenjuju ljude. Nedostatak radne snage je jedan od problema, koji najviše od svih grana pogađa poljoprivredu, zato se trudimo da ispratimo svaki raspisan konkurs, kako bismo sve više investirali u tehnologiju. S obzirom na to da planiramo da povećamo proizvodnju, najvažnije je da imamo kompletiran proces proizvodnje. Uložili smo u solarne panele, čiju energiju koristimo za navodnjavanje, kako bismo smanjili emisiju štetnih gasova, koristeći sunčeve zrake, odnosno obnovljive izvore energije, a pritom i uštedeli novac, a investicija će se isplatiti za tri godine - kaže Gospođinčanin i objašnjava da uz pomoć solarnih panela, leti navodnjava, a zimi ih koristi za komoru, odnosno za rashlađivanje proizvoda.  Tu investiciju Tepići su realizovali uz podršku Pokrajine sa 62 odsto sredstava.

U prethodne četiri godine, uz pomoć Sekretarijata, investirali su oko 31 milion dinara u opremu, od toga je subvencija oko 21 milion dinara, sve u cilju da ostanu na selu i da se bave intenzivnom proizvodnjom.

Po rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Vuka Radojevića, od suštinskog je značaja da investicije u poljoprivrednu proizvodnju prate razvoj savremene opreme i tehnologije, što je pohvalio prilikom posete Tepićima, početkom juna.

Da je poljoprivreda veoma bitna grana u opštini Žabalj, svedoči i podatak o  2.700 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Kako saznajemo, sve više žabaljskih poljoprivrednika orijentiše se ka povrtarstvu i ka intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, koja je jedan od prioriteta.

Za četiri godine mandata Pokrajinske vlade, investicije u poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opštine Žabalj su preko 300 miliona dinara, a najveće interesovanje je bilo za sisteme za navodnjavanje. Više od 170 miliona dinara je investirano u nove sisteme za navodnjavanje u toj opštini, a oko 75 miliona u opremu za čišćenje, pranje, sortiranje, pakovanje, odnosno za povrtarsku proizvodnju, kao i za plasteničku proizvodnju.

-Jedan od dobrih primera je navodnjavanje na solarnu energiju, jer je u pitanju obnovljiv vid energije, ne zavisi se od fosilnih goriva, ali Tepići imaju i agregat, na dizel gorivo, kao podršku, ukoliko nema dovoljno sunčanih sati. S druge strane, imaju u funkciji i savremenu pakericu i sortirku, jer bez kompletnog ciklusa, nemoguće je izaći na tržište sa adekvatnim proizvodom - istakao je Radojević.

Tepići su saglasni da je ipak najteži deo posla prodaja, jer je monopola sve više, kako kažu, pa je zato potrebno što više povećati proizvodnju, kako bi i taj proces tekao lakše. Sigurni su da će i u tome uspeti, uz podršku države, jer im je cilj da svoj posao razvijaju na selu, gde će i ostati.

Marija Rašić