AUTO-INDUSTRIJA:  Kad lanac dobavljača popusti, ugrožene i naše fabrike

Kriza je proizvela brojne zajedničke probleme s kojima se suočava auto-industrija, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, kao i skraćenog radnog vremena, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom.

Izazovi s kojima se suočava auto-industrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje tog sektora u Srbiji, ocenjeno je na onlajn konferenciji „SEE Automotive - Connect & Supply”, koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.

– Celokupna svetska automobilska industrija je zasnovana na proizvodnim lancima – rekao je direktor Automobilskog klastera Srbije Igor Vijatov. – Velike fabrike automobila su ranije u svojim pogonima uglavnom proizvodile što je moguće veći broj delova, ali pre otprilike 30 godina su promenile sistem rada i preusmerile proizvodnju delova na svoje dobavljače, radi uštede i povećanja efikasnosti svojih pogona.

Da bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje, pokazalo je istraživanje BME, koje je realizovano tokom aprila, a obuhvatilo je mala i srednja preduzeća, kao i velike kompanije pretežno iz Nemačke, ali i iz drugih zemalja Evropske unije i Azije.

– U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme s plaćanjem – istakao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta „Razvoj privatnog sektora u Srbiji”, koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ. – Sektor se i pre pandemije suočavao s velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji.

Po njegovim rečima, prodaja „Fijat–Krajslera” je pala 77 odsto, „PSA grupa” je registrovala pad od 68 odsto, a „Reno” od 64 procenta, dok je „Folksvagen” prošao nešto bolje s padom od 46 odsto.

Menjaće se i potreba potrošača

Usled krize izazavane pandemijom očigledno je da će se auto-industrija promeniti. Doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, istaknuto je na konferenciji. Predviđa se da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, a da će manje posedovati sopstvene. To će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.

Međutim, on je dodao da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u taj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, s većim nivoom znanja i većom kompleksnošću proizvoda. Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.

Ipak, globalni izazov s kojim će se, ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima, u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji, jeste digitalna transformacija.

– Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju s naučnoistraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobro je što je digitalna transformacija u Srbiji prepoznata i što je našla mesto u važnim strateškim dokumentima, tako da kompanije mogu očekivati značajnu podršku u budućnosti – smatra Knežević.

Kriza u sektoru auto-industrije koja je dovela do prekida proizvodnje, odlaganja isporuke i, u krajnjoj liniji, smanjenja proizvodnje i prodaje, svakako će ostaviti posledice, a njen dalji razvoj zavisiće od mnogih faktora, poput digitalizacije i prilagođavanja promenama i trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača.

D. Mlađenović