NATAŠA PAVLOVIĆ: „Praktična žena“ mi je i ime i prezime   

U toj emisiji Nataša nam iznova donosi nove kulinarske recepte, savete za uređenje i sređivanje doma, ali i svih onih nesavršenosti koje nas ponekad muče. Ono što je možda i važnije, Nataša nas svojim osmehom i jednostavnošću hrani dozom optimizma i ulepšava svojim gledaocima svakodnevicu. Kako je rekla u intervjuu za „Dnevnikov“ TV magazin najveći izazov za nju i njenu ekipu, sa kojom realizuje emisiju, bio je da istraju sve ovo vreme, zadrže određeni nivo sve vreme, a istovremeno i da napreduju.

– Sve je kratkog roka i gledalac je danas mnogo nestrpljiviji, a nisu ni formati isti kao što su nekada bili. Gledaoci su danas mnogo zahtevniji. Dosta je teško pružiti im sve ono što je potrebno, a ne otići daleko od onoga što sam autor, odnosno, svi mi kao ekipa smatramo da je dobro. Ipak, pošto mi to uspevamo to nam je najveći uspeh i zadovoljstvo – rekla nam je Nataša Pavlović na početku razgovora.

Emisija je od početka prepoznata kao narodna, a svi mi smo se bar nekad prepoznali u njoj. Da li vam ljudi na ulici prilaze neposrednije zbog toga i da li vam je to nekada zasmetalo?

– Ne smeta mi jer je to upravo pokazatelj da smo uspeli u onome čemu smo hteli. Zaista je tačno to što nam kažu da ne glumimo i da smo spontani. Mislim da se zato ljudi i prepoznaju u emisiji i prilaze nam na ulici. Prilaze mi i žene i muškarci, kao da se znamo, pa me dete pita: „Mama, a odakle ih ti znaš“? (smeh).

Pre ove emisije radili ste različite televizijske formate. Kako bi danas, nakon raznovrsnih iskutava, izgledala vaša autorska emisija koju biste u budućnosti voleli da radite?

– Ovo što sada radim je to što želim. Jedino što bih u nekoj budućnosti radila je neki zabavan putopis. Volela bih da uđem među narod u zemlji u kojoj bih bila i da kroz njihovu vizuru i način njihovog života pokažem neki grad ili zemlju. To bi mi bilo zanimljivo, ali imam malu decu, a i volim ovu svoju emisiju tako da je to sve u dalekoj budućnosti.

Imaju taj osećaj bliskosti prema meni i ja to cenim. Ne mogu da kažem da mi ne prija jer to je sve uspeh naše emisije. Naravno da mi više prija ponekad kad sam u restoranu da pojedem ceo obrok, a da ne moram sto puta da ustajem, pozdravim se i slikam sa nekim, ali sa druge strane, to je najmanje što mogu da uradim, tako da ješću kod kuće na miru, nije problem (smeh).  

Uloga „Praktične žene“ je s godinama postala vaš alterego. Šta ste od nje naučili?

– Pre svega da više nemam ime i prezime pošto me niko po njemu ne zna (smeh). Za sve sam Praktična Žena. To mi je i ime i prezime, identitet i sve ostalo. Primećujem u poslednje vreme, a u početku nisam toliko, koliko sam stvari naučila radeći emisiju. O domaćinstvu, kuvanju, sređivanju kuće. Često mi se desi, kada na brzaka treba nešto da se uradi, da uzmem i sve skockam na brzinu, pa se svi šale i kažu da je to zato što sam praktična, pa moram da nađem prečicu (smeh). Valjda je to sve rezultat, pet godina non stop nešto praktično petljam (smeh).

Šta vam je pomoglo da lakše podnesete vanredno stanje koje je za nama?

– Meni nije uopšte teško palo, samo mi je bilo žao razloga zbog kojeg smo svi bili zatvoreni. Ono što je pozitivno, a nikada se ne bi dogodilo da nije bilo vanrednog stanja, je to što sam imala više od mesec dana sa porodicom non-stop i bez ikakvih obaveza. Osim da radim domaći sa sinom, kuvam i spremam, što su bazične stvari. Prijalo mi je što smo i muž, deca i ja bili zajedno. Muž mi je odmah rekao da će mi ovo biti najlepši period koji ću pamtiti iz detinjstva svoje dece, jer smo svi zajedno i stvarno je tako. I kad idemo na more bude nam lepo, ali stalno je neka akcija, a ovo „nemoranje“ mi je jako prijalo.

Kada je proglašeno vanredno stanje izjavili ste da će nas ova situacija sve resetovati. Kako je, u međuvremenu, vas resetovala?

– Mislila sam na narode, a i na nas konkretno jer smo sve vrlo olako shvatali i uzimali i od prirode i od života, a i od sebe na kraju krajeva uvek previše tražili. Ništa svemu tome nismo davali. Nekako smo postali dosta sebični kao narod. Smatrala sam da će nas sve ovo resetovati i jeste. Primetila sam da su ljudi dosta o svemu tome pisali, pričaju o tome da se vraćaju sebi. O tome da su se vraćali sebi, svojim korenima, tražili prijatelje... bili smo svi bliži. Sve se oporavilo bar na kratko. Koliko će to trajati ne znam, svi smo mi kratkog sećanja i pamćenja. Da li smo se stvarno resetovali ili je to bilo trenutno, ne znam. Nadam se, ipak, da će neki uticaji ostati.

Vi ste bili jedna od onih koji su tokom vanrednog stanja pokazali solidarnost i pomogli komšijama u neprilici kojoj smo se svi našli. Šta mislite koliko je bilo solidarnih u jednoj ovakvoj situaciji, a koliko onih koji su možda pokazali i svoje prava lica?

– To je neverovatno koliko su se u ovim čudnim i težim vremenima pokazali svi na neki način - i one svoje dobre i loše strane. Tad maske valjda moraju da padnu zato što je to na neki način borba za opstanak i u tom trenutku strahovi isplivaju i sve iskonske prave osobine čoveka i nije bilo mesta za glumu. I jeste, mnogi su se pokazali i kao vrlo solidarni i saosećajni i hteli da pomognu i da čine jedni za druge i to je ono što smatram da naš narod i inače ima i u teškim trenucima zaista zna da pomogne i bude solidaran. E sad... bilo je i onih drugih koji su pokazali lošu stranu, ali nisam tu da bilo kome sudim, ali lepo je znati s kim i čim barataš.

A da se vratimo na vaš čin solidarnosti. Kako su reagovale vaše komšije na pomoć koju ste im ponudili?

– To sam pre svega uradila i objavila da ću to da uradim samo zato da bih bila podstrek ostalima, a naročito mlađima i videla sam da je već za dan, dva to masovno i krenulo. To je bio moj cilj - koliko da pomognem košijama, toliko i da se ta akcija proširi, što se i desilo. I drago mi je što je tako. Uvek kukamo kako su mladi ovakvi ili onakvi, a ispostavilo se da ipak imaju nešto u sebi i da ih nismo loše vaspitali i da imaju budućnost koju će nam nadam se ulepšati.

Vladimir Bijelić