Učesnici Nomusa u Galeriji Matice srpske
NOVI SAD: Galerija Matice srpske, koja je nedavno otvorila vrata za posetioce, trenutno je domaćin i muzičarima, koji će se u njenom prostoru ponovo naći na koncertnom podijumu, i osetiti radost zajedničkog sviranja, nakon pauze zbog pandemije.
Muzičari se tako vraćaju nastupima, a ovaj prvi, koji će označiti njihov polagani povratak na muzičku scenu, inicirala je Muzička omladina Novog Sada, koja je za ovu priliku okupila učesnike ovogodišnjih Novosadskih muzičkih svečanosti, koje će biti održane na jesen.
Tokom dva dana, u Galeriji Matice srpske okupljeni su domaći vrhunski umetnici: pijanistkinja Rita Kinka, oboistkinja Sanja Romić, klarinetista Aleksandar Tasić, fagotista Nemanja Mihailović i hornista Teodor Blagojević, a povod je snimanje kvinteta Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena. Premijerno emitovanje ovog snimka biće realizovano na Fejsbuk stranicama i Jutjub kanalu Muzičke omladine Novog Sada (Mons).
Muzička omladina Novog Sada inicirala je muzički poduhvat, želeći da najavi postepeno vraćanje organizovanju programa i slušanju uživo muzičkih događaja, nakon dva meseca tišine i izolacije. Nešto što je nama, a verujemo i našim posetiocima, jako nedostajalo, ističu u Monsu.
Kako navode, hteli su da uvertiru za nova, kvalitetna, drugačija i nadaju se i još bogatija dešavanja koja nas očekuju, a čija je kruna Nomus, naprave u saradnji s domaćim zvezdama i u našoj uglednoj instituciji Galeriji Matice srpske, a da sve to zabeleži i za emitovanje pripremi sjajna ekipa sastavljena od profesora i studenata Katedre za audiovizuelne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Dakle, ni izbor umetnika, saradnika, kao ni reprezentativnog prostora Galerije Matice srpske nisu slučajni. Iste ove istaknute i baš ovako okupljene muzičare, očekujemo na Nomusu u oktobru.
Neki od njih kao ugledni pedagozi rade na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dok drugi kao vrsni muzičari sviraju u Beogradskoj filharmoniji, a, kako podsećaju u Monsu, i novosadski akademski i beogradski orkestar su učesnici ovogodišnjeg Nomusa. Ni Galerija Matice srpske u kojoj se snimanje odvija, nije slučajno sada odabrana, jer su upravo u tom prostoru planirani neki koncerti ovogodišnjeg Nomusa. Biće to zapravo nastavak njihove dugogodišnje saradnje, budući da su se i ranijih godina tu odvijali festivalski, i drugi programi Monsa.
Inače, Nomus, koji ove godine slavi jubilarnih četrdeset godina održavanja, najavljen je pod motom “Betoven i heroine” i posvećen je 250-godišnjici rođenja ovog slavnog nemačkog kompozitora. Ovogodišnji program Nomusa najavljivao je Betovenov maraton kamerne muzike, koji je trebalo da traje tri večeri u Galeriji Matice srpske. Pored njegove kamerne muzike, u programu “Betoven grande”, u kojem je u dve koncertne večeri trebalo da nastupe Beogradska filharmonija i Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, očekivala su nas poznata Betovenova simfonijska i vokalno-instrumentalna dela. No, zasad ćemo na ovom prvom postkarantinskom koncertu moći da slušamo Betovenovu kamernu muziku, u uslovima koji ne ugrožavaju ni slušaoce ni izvođače, odnosno onlajn. Njegova grandiozna dela, s velikim brojem izvođača, sačekaće još jedan period bezbednosne provere, dok se ne steknu uslovi da ponovo budu izvedena pred publikom.
Specifičnost ovih nastupa ogleda se u tome što će umetnici svirati okruženi predmetima iz privatne zbirke arhitekte Dragiše Brašovana koje je Galeriji Matice srpske poklonula egova supruga Viktorija Brašovan. Ogledala, komode, vitrine, fotelje, svećnjaci, lusteri, satovi, činili su nekada deo životnog prostora jednog velikana, koji je obeležio razvoj moderne srpske arhitekture i, kako podsećaju u Monsu, ostavio Novom Sadu jednu od njegovih danas toliko prepoznatljivih građevina – zgradu Banovine.
Betoven je bio opčinjen prirodom i ženama, svom svojom intelektualnom snagom i nadahnućem. Sveprisutne teme, transparentno ili metaforično predstavljene u njegovim delima, inicirale su ideju da jubilarni Nomus posvetimo njegovoj godišnjici i ženama-damama-heroinama...Žene u umetnosti i posebno žensko umetničko pismo, takođe su teme koje su interesovale ne samo analitičare iz oblasti muzičke umetnosti, već i sociologe, psihologe, antropologe i brojne druge stručnjake. Dragocene su bile i kao muze i kao izvođači muzike, objašnjavaju u Monsu zašto moto ovogodišnjih 40. Novosadskih muzičkih svečanosti upravo jesu Betoven i žene-heroine.
N. Pejčić