Majčinstvo u doba korone: Briga o školarcima retko na tatama
NOVI SAD: Osim što se pokazala kao plodno tle da se ispitaju psihološki i socijalni mehanizmi nacije u vanrednim okolnostima, pandemija je potisnula na površinu mnoge nedostajuće potrebe koje se tiču žena u našem društvu – veću rodnu ravnopravnost, bolje razumevanje i podršku ne samo partnera nego i poslodavaca, pa na kraju i psihološku pomoć u stanjima anksioznosti, strepnje, straha i pritiska usled inih obaveza kojima balansiraju.
Anonimnu anketu pod nazivom „Majčinstvo u doba korone”, koju je pokrenuo „Centar za mame”, u elektronskoj formi popunilo je 1.909 žena iz Srbije od 28. aprila do 8. maja. Među njima je bilo 81,7 odsto zaposlenih i 18,3 odsto nezaposlenih, ne računajući one koje su tokom vanrednog stanja bile na trudničkom, porodiljskom ili nekom drugom bolovanju.
Rezultati pokazuju da je tek svaka peta mama obavljala posao iz firme, što znači da je radni kutak na kućnoj adresi za većinu postao svakodnevica. Subjektivna procena više od polovine ispitanica jeste da su ovakvi uslovi uzrokovali opadanje produktivnosti. Tome je „kumovalo” više stvari: briga o deci (49,4%), ostale porodične obaveze (25,8%), stres i anksioznost u vezi sa situacijom u kojoj su se nalazile (7,6%) ili neki drugi faktor (17,2%). Poražavajuće je što je određeni broj anketiranih – 4,1 odsto dobilo otkaz tokom vanrednog stanja, a samo 19,7 procenata zaposlenih mama oslobođeno je radne obaveze. Kada je reč o primanjima, skoro trećina izjavila je da im je plata smanjena u tom periodu, a samo 3,1 odsto bilo je stimulisano povišicom. Očekivanja poslodavaca su bila realna, smatra više od polovine mama, a 69,3 procenata ispitanica tvrdi da su nadređeni poštovali preporuke Kriznog štaba, pa i mogućnosti ostvarivanja prava radnica, mada su one za mnoge bile nepoznanica.
Izolacija, zbog koje su partneri, hteli – ne hteli, bili upućeni jedni na druge, nije bitno promenila dinamiku porodice, te su retke žene koje su dočekale ravnopravniju podelu kućnih obaveza. Što je još važnije, istraživanje je pokazalo da su samohrane majke bile i ostale u nezahvalnoj poziciji. Čak 63,4 odsto njih nije imalo nimalo vremena za sebe u toku dana, dok je 20,9 odsto moralo u svaku nabavku da povede i dete jer nisu imale kome da ga ostave. Bez ponuđene pomoći prijatelja ostalo je 62,5 odsto mama, a nešto više od polovine nije imalo koga da pozove kada bi im nešto iskrslo van termina policijskog časa, što ukazuje na nepostojanje sistematske državne pomoći za roditelje koji samostalno podižu decu.
Prema dobijenim podacima, period vanrednog stanja je zbližio članove 39 odsto porodica, a učvrstio brak u 23,8 odsto slučajeva. Anketa je pokazala da 7,7 procenata mama smatra da će proteklo vreme ostaviti dugoročne posledice na njihov partnerski odnos. Više od pola ispitanica je uspevalo da pronađe vreme za sebe, gledajući filmove i serije (38,4%), čitajući (26,4%), vežbajući (12,4%) ili sprovodeći neke druge aktivnosti (22,8%). Najviše im je nedostajala sloboda kretanja, druženje sa dragim ljudima i pomoć sa strane u izvršavanju porodičnih obaveza.
Tek u 4,9 odsto slučajeva tate su preuzele obavezu da kontrolišu i podučavaju svoje školarce. „Učiteljice na prinudnom radu” postao je status preko 80 odsto mama, koje su većinski bile isključiva podrška u školovanju na daljinu, pa i „hobotnice” s obzirom na to da je jednak procenat njih u isto vreme bio zaposlen. Iako 85,5 odsto smatra da su se njihova deca snašla u onlajn nastavi, više od pola anketiranih mama kaže da im se lekcije ne dopadaju, dok je svakoj petoj bila potrebna pomoć kako bi i sebi i njima razjasnile gradivo. Čak 61,6 odsto njih nije uspelo da usaglasi svoje poslovne a dečje školske obaveze.
S. Milačić