Мајчинство у доба короне: Брига о школарцима ретко на татама
НОВИ САД: Осим што се показала као плодно тле да се испитају психолошки и социјални механизми нације у ванредним околностима, пандемија је потиснула на површину многе недостајуће потребе које се тичу жена у нашем друштву – већу родну равноправност, боље разумевање и подршку не само партнера него и послодаваца, па на крају и психолошку помоћ у стањима анксиозности, стрепње, страха и притиска услед иних обавеза којима балансирају.
Анонимну анкету под називом „Мајчинство у доба короне”, коју је покренуо „Центар за маме”, у електронској форми попунило је 1.909 жена из Србије од 28. априла до 8. маја. Међу њима је било 81,7 одсто запослених и 18,3 одсто незапослених, не рачунајући оне које су током ванредног стања биле на трудничком, породиљском или неком другом боловању.
Резултати показују да је тек свака пета мама обављала посао из фирме, што значи да је радни кутак на кућној адреси за већину постао свакодневица. Субјективна процена више од половине испитаница јесте да су овакви услови узроковали опадање продуктивности. Томе је „кумовало” више ствари: брига о деци (49,4%), остале породичне обавезе (25,8%), стрес и анксиозност у вези са ситуацијом у којој су се налазиле (7,6%) или неки други фактор (17,2%). Поражавајуће је што је одређени број анкетираних – 4,1 одсто добило отказ током ванредног стања, а само 19,7 процената запослених мама ослобођено је радне обавезе. Када је реч о примањима, скоро трећина изјавила је да им је плата смањена у том периоду, а само 3,1 одсто било је стимулисано повишицом. Очекивања послодаваца су била реална, сматра више од половине мама, а 69,3 процената испитаница тврди да су надређени поштовали препоруке Кризног штаба, па и могућности остваривања права радница, мада су оне за многе биле непознаница.
Изолација, због које су партнери, хтели – не хтели, били упућени једни на друге, није битно променила динамику породице, те су ретке жене које су дочекале равноправнију поделу кућних обавеза. Што је још важније, истраживање је показало да су самохране мајке биле и остале у незахвалној позицији. Чак 63,4 одсто њих није имало нимало времена за себе у току дана, док је 20,9 одсто морало у сваку набавку да поведе и дете јер нису имале коме да га оставе. Без понуђене помоћи пријатеља остало је 62,5 одсто мама, а нешто више од половине није имало кога да позове када би им нешто искрсло ван термина полицијског часа, што указује на непостојање систематске државне помоћи за родитеље који самостално подижу децу.
Према добијеним подацима, период ванредног стања је зближио чланове 39 одсто породица, а учврстио брак у 23,8 одсто случајева. Анкета је показала да 7,7 процената мама сматра да ће протекло време оставити дугорочне последице на њихов партнерски однос. Више од пола испитаница је успевало да пронађе време за себе, гледајући филмове и серије (38,4%), читајући (26,4%), вежбајући (12,4%) или спроводећи неке друге активности (22,8%). Највише им је недостајала слобода кретања, дружење са драгим људима и помоћ са стране у извршавању породичних обавеза.
Тек у 4,9 одсто случајева тате су преузеле обавезу да контролишу и подучавају своје школарце. „Учитељице на принудном раду” постао је статус преко 80 одсто мама, које су већински биле искључива подршка у школовању на даљину, па и „хоботнице” с обзиром на то да је једнак проценат њих у исто време био запослен. Иако 85,5 одсто сматра да су се њихова деца снашла у онлајн настави, више од пола анкетираних мама каже да им се лекције не допадају, док је свакој петој била потребна помоћ како би и себи и њима разјасниле градиво. Чак 61,6 одсто њих није успело да усагласи своје пословне а дечје школске обавезе.
С. Милачић