Šarićev proces i suđenje za ubistvo Ćuruvije pred raspletom?
Posle ukidanja vanrednog stanja, narednih dana biće nastavljena i suđenja optuženima za brojna krivična dela. U žiži javnosti svakako će biti nastavak žalbenog procesa pred Apelacionim sudom u Beogradu za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije, kao i završne reči u prvostepenom postupku protiv Pljevljaka Darka Šarića i njegove grupe zbog pranja para.
Razmatranje žalbi prvostepeno osuđenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije odloženo je 30. marta u Apelacionom sudu u Beogradu zbog epidemije koronavirusa. Kada će nova žalbena sednica biti održana još je neizvesno.
Podsetimo, prvostepenom presudom 5. aprila prošle godine zbog učešća u ubistvu vlasnika i novinara „Dnevnog telegrafa” Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine na ukupno 100 godina zatvora osuđena su četvorica tadašnjih pripadnika Državne bezbednosti: šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije, a kao saizvršioci koji su pripremali teren za ubistvo novinara, osuđeni su tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić – na 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20.
Po presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, a DB-ovci su za to „pripremili teren”.
Žalbe na tu presudu izjavili su svi optuženi osim Kuraka, koji je u besktvu, svi branioci optuženih, kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Apelacioni sud presudu može potvrditi, preinačiti ili ukinuti i naložiti ponavljanje suđenja.
Romiću i Radonjiću u izrečenu kaznu, po presudi, uračunava se vreme koje su proveli u pritvoru (od januara 2014. godine do jula 2017) i kućnom pritvoru, u kojem su i dalje uz elektronski nadzor.
Marković u zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, a pošto se u srpskom pravnom sistemu kazne ne sabiraju, on ostaje osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.
Kurak je osuđen u odsustvu jer je u bekstvu i za njim je na snazi crvena poternica Interpola.
Prvostepena presuda koja im je izrečena nije doneta jednoglasno, već preglasavanjem sudija u tročlanom veću odnosnom 2 : 1.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti”. Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u haustoru ispred ulaza u zgradu, u kojoj su bile prostorije marketing-službe „Dnevnog telegrafa”, a s njim je tada bila i njegova prijateljica Branka Prpa.
Javnost očekuje i kakav će biti epilog optužnice protiv Pljevljaka Darka Šarića i grupe njegovih 16 saradnika optuženih za pranje 22 miliona evra u Srbiji. To suđenje je ponovo odloženo 23. marta zbog izostanka branilaca šestoro optuženih, zbog čega su kažnjeni s po 120.000 dinara.
To je, inače, bilo 24. put da se suđenje za pranje para odlaže.
Izlaganje završnih reči na suđenju za pranje para odlaže se od septembra 2019. godine. Krajem januara je bilo odloženo zbog izostanka Šarićevog branioca po službenoj dužnosti, koji mu je dodeljen prošle jeseni, nakon što je optuženi otkazao punomoćje svim svojim izabranim advokatima. Zbog otkazivanja punomoćja, suđenje je bilo odloženo za više od dva meseca, a među razlozima za odlaganje bili su i zahtevi tog optuženog za izuzeće predsednika sudskog veća Siniše Petrovića, od kojih nijedan nije usvojen. Nakon što budu okončane završne reči Tužilaštva, optuženih i njihovih advokata, sud će zakazati izricanje prvostepene presude.
Osim Šarića, za pranje para u Srbiji, ubacivanjem „prljavog novca” u legalne tokove, optuženo je još 16 osoba. Tužilaštvo tvrdi da su Šarić i ostali „oprali” oko 22 miliona evra, zarađenih prodajom kokaina, a optuženi su to negirali.
Po navodima optužnice za pranje para, novac od prodaje kokaina koji je nabavljan u zemljama Južne Amerike prebacivan je u Srbiju preko of-šor kompanija i uplaćivan na račune domaćih preduzeća i pojedinih banaka. Te pare korišćene su za privatizaciju društvenih preduzeća, ali i kupovinu nekretnina i zemljišta. Novac je, između ostalog, ulagan i u novosadski hotel „Putnik”, „Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice, „Palić” iz Subotice, brojne nekretnine na Zlatiboru.
Žalba za šverc kokaina
Advokati su dopisom od suda tražili da se završne reči na suđenju za pranje para odlože do okončanja sednice Apelacionog suda po žalbama na prvostepenu presudu kojom je Šarić, zbog organizovanja grupe za krijumčarenje kokaina, u decembru 2018. godine, osuđen na 15 godina zatvora.
Krajem februara pred Apelacionim sudom u Beogradu održana je sednica po žalbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda kojom su Šarić i još 17 okrivljenih osuđeni na ukupno 220 godina zatvora, zbog trgovine narkoticima.
Tužilaštvo je tražilo da im se kazna poveća, dok je odbrana zahtevala otvaranje novog pretresa pred Apelacijom, radi izvođenja novih dokaza, a zatim izricanje oslobađajuće presude.
Optuženi se, međutim, brane da su investirali u preduzeća i zemljišta, ali i da je reč o legalno zarađenom novcu.
Osim Šarića, u tom slučaju optuženi su Nebojša Jestrović, Andrija Krlović, Predrag Milosavljević, Radovan Štrbac, Zoran Ćopić, Marinka Vučetić, Dubravka Štrbac, Stevica Kostić, Boban Stojiljković, Bojan Stanojković, Erdin Aguš, Goran Vučković, Nebojša Spasić, Nemanja Krstajić, Goran Bogdanović i Marko Dabović.
Šarić se, nakon višegodišnjeg bekstva, 18. marta 2014. godine predao srpskim vlastima, nakon čega je uhapšen i od tada je u pritvoru.
M. Bozokin
D. Nikolić
