Шарићев процес и суђење за убиство Ћурувије пред расплетом?

Разматрање жалби првостепено осуђенима за убиство новинара Славка Ћурувије одложено је 30. марта у Апелационом суду у Београду због епидемије коронавируса. Када ће нова жалбена седница бити одржана још је неизвесно.

Подсетимо, првостепеном пресудом 5. априла прошле године због учешћа у убиству власника и новинара „Дневног телеграфа” Славка Ћурувије 11. априла 1999. године на укупно 100 година затвора осуђена су четворица тадашњих припадника Државне безбедности: шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора због подстрекавања на убиство Ћурувије, а као саизвршиоци који су припремали терен за убиство новинара, осуђени су тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић – на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20.

По пресуди, Ћурувију је убило Н. Н. лице, а ДБ-овци су за то „припремили терен”.

Жалбе на ту пресуду изјавили су сви оптужени осим Курака, који је у бесктву, сви браниоци оптужених, као и Тужилаштво за организовани криминал.

Апелациони суд пресуду може потврдити, преиначити или укинути и наложити понављање суђења.

Ромићу и Радоњићу у изречену казну, по пресуди, урачунава се време које су провели у притвору (од јануара 2014. године до јула 2017) и кућном притвору, у којем су и даље уз електронски надзор.

Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а пошто се у српском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Курак је осуђен у одсуству јер је у бекству и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.

Првостепена пресуда која им је изречена није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу односном 2 : 1.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти”. Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у хаустору испред улаза у зграду, у којој су биле просторије маркетинг-службе „Дневног телеграфа”, а с њим је тада била и његова пријатељица Бранка Прпа.

Јавност очекује и какав ће бити епилог оптужнице против Пљевљака Дарка Шарића и групе његових 16 сарадника оптужених за прање 22 милиона евра у Србији. То суђење је поново одложено 23. марта због изостанка бранилаца шесторо оптужених, због чега су кажњени с по 120.000 динара.

То је, иначе, било  24. пут да се суђење за прање пара одлаже.

Излагање завршних речи на суђењу за прање пара одлаже се од септембра 2019. године. Крајем јануара је било одложено због изостанка Шарићевог браниоца по службеној дужности, који му је додељен прошле јесени, након што је оптужени отказао пуномоћје свим својим изабраним адвокатима. Због отказивања пуномоћја, суђење је било одложено за више од два месеца, а међу разлозима за одлагање били су и захтеви тог оптуженог за изузеће председника судског већа Синише Петровића, од којих ниједан није усвојен. Након што буду окончане завршне речи Тужилаштва, оптужених и њихових адвоката, суд ће заказати изрицање првостепене пресуде.

Осим Шарића, за прање пара у Србији, убацивањем „прљавог новца” у легалне токове, оптужено је још 16 особа. Тужилаштво тврди да су Шарић и остали „опрали” око 22 милиона евра, зарађених продајом кокаина, а оптужени су то негирали.

По наводима оптужнице за прање пара, новац од продаје кокаина који је набављан у земљама Јужне Америке пребациван је у Србију преко оф-шор компанија и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа и појединих банака. Те паре коришћене су за приватизацију друштвених предузећа, али и куповину некретнина и земљишта. Новац је, између осталог, улаган и у новосадски хотел „Путник”, „Митросрем” из Сремске Митровице, „Палић” из Суботице, бројне некретнине на Златибору.

Жалба за шверц кокаина

Адвокати су дописом од суда тражили да се завршне речи на суђењу за прање пара одложе до окончања седнице Апелационог суда по жалбама на првостепену пресуду којом је Шарић, због организовања групе за кријумчарење кокаина, у децембру 2018. године, осуђен на 15 година затвора.

Крајем фебруара пред Апелационим судом у Београду одржана је седница по жалбама на првостепену пресуду Специјалног суда којом су Шарић и још 17 окривљених осуђени на укупно 220 година затвора, због трговине наркотицима.

Тужилаштво је тражило да им се казна повећа, док је одбрана захтевала отварање новог претреса пред Апелацијом, ради извођења нових доказа, а затим изрицање ослобађајуће пресуде.

Оптужени се, међутим, бране да су инвестирали у предузећа и земљишта, али и да је реч о легално зарађеном новцу.

Осим Шарића, у том случају оптужени су Небојша Јестровић, Андрија Крловић, Предраг Милосављевић, Радован Штрбац, Зоран Ћопић, Маринка Вучетић, Дубравка Штрбац, Стевица Костић, Бобан Стојиљковић, Бојан Станојковић, Ердин Агуш, Горан Вучковић, Небојша Спасић, Немања Крстајић, Горан Богдановић и Марко Дабовић.

Шарић се, након вишегодишњег бекства, 18. марта 2014. године предао српским властима, након чега је ухапшен и од тада је у притвору.

М. Бозокин

Д. Николић