Kako bi moglo da izgleda polaganje male mature od kuće?

Od početka vanrednog stanja đaci nisu izgubili nijedan čas, dok radni dan počinje, kao i obično, u devet, a završava se nešto pre tri. S obzirom na razrađen sistem, mogla bi biti reper za polaganje ispita zrelosti iz fotelje.

– Mi smo negde vrlo blizu idealnih uslova – rekla je za „Dnevnik” direktorka Računarske gimnazije „Smart” Jelena Desnica. – Kod nas, na primer, deca prvog dana u školi dobijaju laptop kao sredstvo za rad. Jedanaest godina, koliko postojimo, nastavnici su u obavezi da čas spreme u elektronskoj formi. Svi smo umreženi, sve se dešava pod našim serverima. Svaki učenik može da čuje i vidi svog nastavnika, da ga prekine, pita. Oni koji predaju fiziku, hemiju, matematiku, pa imaju zadatke sa specijalnim simbolima koje je teško pisati na tastaturi, koriste crtaće table povezane s laptopom, zahvaljujući kojima dete vidi na ekranu to što nastavnik piše uživo.

Ona smatra da bi se prijemni ispit za posebno nadarene učenike, kakve ima i Smart gimnazija, bez problema mogao organizovati tako da se polaže od kuće.

- Besplatne pripreme iz matematike radimo onlajn već mesec i po dana, po dva časa subotom i nedeljom, a prate ih osmaci koji konkurišu za upis u našu školu. To su deca koja nemaju naše laptopove, ali svi imaju računare i Skajp preko koga koriste zvučnike i kameru, što je dovoljno i za polaganje ispita. A budući da se ceo čas snima, nastavnik, ako sumnja, ima mogućnost da proveri da li je dete prekršilo neka pravila – dodaje. 

Da bi funkcionisao jedan tako ogroman sistem, kakav čini preko 65.000 đaka Srbije, osim podele na manje servere kao manje provajdere koji će funkcionisati u određeno vreme, mora da postoji dobra infrastruktura, kaže ona, uz objašnjenje kako se to radi u svetu.

– Mi smo autorizovani testing centar za Majkrosoft, Oikl, Sisko, znači, za ozbiljne tehnologije i kompanije koje funkcionišu na identičan način. U sobi morate da imate kameru na računaru i video-nadzor koji snima kandidata. Od njega se traži da bude sam u prostoriji, a ima određeno, zakazano vreme za koje treba da uradi test. Pritom ne sme da koristi nikakvu literaturu – otkriva Desnica. – Kada onaj koji polaže klikne kraj, u nekim softerskim rešenjima ima opciju da se vrati na zadatke koje nije popunio. Iz pedagoških razloga, a i s obzirom na ovako stresnu situaciju, i našoj deci bi trebalo dati ovu mogućnost. Uglavnom su testovi širom sveta, pa i kod nas, automatizovani i vrlo dobri, dodaje.

Kako će znati da ne prepisujemo, pitanje je koje ovih dana najčešće možemo čuti od malih maturanata.

– Kod nas je lako – napominje ona uz dobronamernu opasku kako je dečje da probaju, a naše da budemo pametniji od njih. – Kamera snima njihove ruke, njihov rad. Sve se vidi, pa i ako imaju nešto u krilu. Čuje se i kada pomere nogu po parketu, a samim tim i da li je još neko tu. Nastavnik može i da poveća snimak te da pogleda svakog ponaosob. Kada se odgovara usmeno, već po pogledu može se zaključiti šta učenik radi. Po odeljenju, u istom trenutku sasvim je dovoljan jedan nastavnik koji će ih nadgledati.

Problem je u tome što država nije imala vremena da obuči svoj nastavni kadar kako bi svi bili vični da koriste savremene tehnologije, da to prihvate kao sastavni deo sadašnjeg života.

– Da se razumemo, učionica je nezamenljiva. Nama nedostaju deca. Ona je i pedagoški dobra za odrastanje, socijalizaciju. Ali sada je tako kako jeste i treba da iskoristimo tehnologiju tako da nijedno dete ne bude oštećeno, u smislu da je nešto znalo, a da mu se to nije priznalo. Poslednjih mesec dana se govorilo o tome da zamolimo roditelje da budu dežurni u sobi dok đak polaže, ali bojim se da je to nerealno. Neki ne mogu fizički da budu tu jer rade van kuće, a neki imaju više dece školskog uzrasta – dodaje.

U svim rešenjima uvek će biti manji postotak onih koji će imati poteškoće, napominje Desnica. Zbog lošeg interneta, vremena pristupa aplikaciji ili nečeg trećeg. Posebno su na gubitku deca bez računara i mobilnih telefona, zbog čega bi bilo dobro da se sa svim propisanim merama opreza iskoriste školski resursi.

– Kako ne bi ostali u zapećku, učenicima bez potrebne opreme, među kojima su često i najbolji, mogle bi u susret izaći osmoletke koje imaju informatičke učionice – ističe. – Doduše, sredina juna još je daleko, pa je moguće da će se situacija dotle normalizovati i da će se završni ispiti polagati kao dosad, na papiru.

Ono što je problem uvek kada je mala matura, a biće kada bude uvedena i velika, jeste to što odrasli prenose uznemirenost na decu.

– Nažalost, imala sam mnogo prilika da razgovaram s roditeljima osmaka koji su van sebe. Bude tu i nastavnika koji drže privatne časove, pa se osećaju odgovorno za decu s kojima rade, strepeći hoće li moći da se snađu. Ograničeno vreme stvara tremu, a kada isti takav zadatak dobijete da uradite u drugačijim okolnostima, rešite ga brže i bez greške. Treba apelovati na sve roditelje da kako god bude, nije smak sveta – zaključuje.

S. Milačić