Klačar: Ekonomija će po prvi put biti motiv za građane

Klačar takođe za Tanjug procenjuje da bi ekonomija po prvi put mogla da bude važan motiv za građane da izađu i glasaju.

Termin za izbore, koji je spomenuo predsednik Srbije, za Klačara nije neočekivan, imajući u vidu zakonske rokove, tako da je izvesno da od sledeće sedmice počinje izborna kampanja, koja će, kako kaže, biti drugačija od prethodnih po tome što će biti usmerena na medije, a ne na terenske aktivnosti.

"U situaciji kada stranke ne mogu da organizuju skupove i imaju direktnu komunikaciju sa biračima, mediji moraju da budu senzitivniji i da otvore više prostora za učesnike izbora, jer će samo preko medija birači moći da dobiju dovoljno informacija o strankama i koalicijama koje izlaze na izbore", kaže Klačar.

Takav vid kampanje će, kaže, sve izborne učesnike učiniti "gubitnicima", pa i vladajuću SNS koja je uvek insistirala na direktnom kontaktu sa biračima i jedina imala resurse za takvu kampanju, a sada će biti uskraćena.

Klačar smatra da su na gubitku i oni koji su zagovarali bojkot, jer su, objašnjava, morali da suoče sa krizom koja se desila, zbog čega sada preispituju svoju odluku.

Najmanje manevarskog prostora za delovanje imaju, po njegovom mišljenju, opozicione stranke koje su najavile učescće na izborima.

"Svi su na gubitku, ali ovo najviše odgovara SNS i SPS, jer mogu da nastave sa svojim aktivnostima tamo gde su stali. S druge strane, u najnezahvalnijoj poziciji su stranke opozicije koje izlaze na izbore, jer za kratko vreme treba potpuno da promene svoju političku agendu, budući da su problemi građana danas drugačiji nego početkom marta. A imaju malo resursa I malo vremena za to", objašnjava Klačar.

Dodaje da će kampanja imati tri nivoa i da će se zadržacti politička komunikacija koja je prethodila trenutnoj krizi, odnosno da će se nastaviti polarizacija između ključnih političkih aktera.

"Imaćemo tenzičnu atmosferu između vladajuće stranke i onih koji zagovaraju bojkot", kaže Klačar .

On očekuje da će i vlast i opozicija epidemiju istaći na važno mesto i će ekonomija prvi put na izborima u Srbiji biti važan činilac za odluku građana o izlasku na izbore.

"Izlazi se iz perioda prenapregnutosti i zabrinutosti za zdravlje, ali građani brinu za ekonomiju, mnogi su suočeni sa strahom za egzistenciju Neki su ostali bez posla, neki bez primanja, tako da očekuju da od stranaka dobiju ekonomsku "ponudu"", kaže Klačar.

Uzimajući u obzir termin izbora i izjave političkih lidera, očekuje se da će na izbore u junu izaći isti akteri koji su to najavili i početkom marta.

"Oni koji zagovaraju bojkot promeniće poruke i ton obraćanja svojim biračima, očekuje se da će biti priisutni i da će komunicirati sa svojim biračima, ali su relatvno male šanse da promene odluku koju su doneli početkom marta", smatra Klačar.

Kada je reč o "odmrzavanju" izbornog procesa, po ukidanju vanrednog stanja, RIK će zakazati sednicu na kojoj će, kaže Klačar, biti donet novi rokovnik izbornih radnji, koji treba da predvidi vreme za predaju izbornih lista, za formiranje biračkih odbora i odredi dan za glasanje.

"Do izbornog dana treba potrositi ono vreme koje je bilo preostalo za kampanju , odnosno između 16. mata i 26. aprila, kada je trebalo da budu održani izbori, što znači da će kampanja trajati 38- 39 dana. Očekuje se da će nakon toga RIK promeniti određena pravila, imajući u vidu bezbednosnu situaciju u kojoj se nalazimo", objašnjava Klačar.

Onog trenutka kad se ukine vanredno stanje ima smisla da se nastavi započeti izborni proces, kaže direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić i ističe da kampanja praktično već traje, a biće intenzivirana, ističe, kad se bude znao tačan termin izbora.

"Za učesnike izbora, ali i za one koji su najavili bojkot, kampanja već traje, a intenziviraće se kada se bude znao tačan datum izbora", kaže Pejić za Tanjug.

Očekuje intenzivnu i oštru predizbornu kampanju, koja će se, za razliku od prethodnih, odvijati pre svega u medijima.

Procenjuje da će u fokusu kampanje biti ekonomija zemlje posle krize izazvane epidemijom korona virusa.

Pejić napominje da će se kampanja razlikovati od ranijih i po tome što neće biti uobičajenih mitinga i drugih okupljanja, bar ne, kako kaže, u meri u kojoj je to ranije bilo.

On dodaje da praksa velikih mitinga pripada prošlosti i da to više nije primarno sredstvo komunikacije sa biračima, dok stranke mnogo više pažnje usmeravaju na štampane, elektronske i onlajn medije, kao i na društvene mreže.

"Očekujem da će sada to biti još izraženije, da će biti više tv duela i predizbornih aktivnosti na internetu, kao i terenskih aktivnosti poput stranačkih štandova", navodi Pejić.

Upitan kome će takav vid kampanje više odgovarati, Pejić kaže da to neće imati uticaja na učesnike izbora i da će većina biti na pozicijama sličnim kao pre uvođenja vanrednog stanja.

"Sumnjam da za nešto više od mesec dana, koliko će trajati kampanja, može da se nešto značajno promeni, jer, prema istraživanjima javnog mnjenja, nema velike neizvesnosti u pogledu pobednika", ocenjuje Pejić.

Mišljenja je da će korona virus biti među dominantnim temama kampanje, ali da će fokus biti na ekonomiji.

"Glavna stvar je ekonomija i šta nas čeka u budućnosti, dok će pitanje Kosova i Metohije i evropskih integracija biti u drugom planu", navodi Pejić.

Prema njegovoj oceni, politički akteri su se udaljili od tih tema ne samo zbog trenutne situacije, već i zato što mnogima, kaže, ne odgovara da se razgovara o pitanjima za koje nemaju ponuđeno rešenje.

"Ranije smo često čuli zahteve za debatama i duelima o pitanju KiM, ali je retko ko imao realističan predlog i bio spreman da debatuje o tome", zaključuje Pejić.