Šterbik završio karijeru: Umorio sam se od putovanja, selidbi... 

Odluku da ove godine završim karijeru doneo sam još ranije, pandemija ju je samo ubrzala, objašanjava jedan od najboljih golmana ikada.

Kako dodaje, u njegovim godinama novi početak je težak, trebalo bio mu više od mesec dana da ponovo dođe u formu.

Znate, ja sam kao dizelka, teško krećem, treba mi vremena da dostignem radnu temperaturu. Nisam spreman za novi početak, jednostavno zasitio sam se rukometa. Supruga Monika me nagovra da nastavim karijeru, da izdržim do kraja godine kako bi oproštaj bio lepši.Sve je to lepo ali nema više volje za novi početak. Šterbik još nije odlučio šta će da radi u narednom periodu, s tim što je siguran da ostaje u rukometu.

Karijera Arpad Šterbik je rođen 22. novembra 1979. godine u Senti, visok je tačno dva metra i težak preko 110 kilograma. Karijeru je počeo  u Potisu iz Ade,a od 1999 – do 2001. godine branio je za Jugiović iz Kaća. Potom  je nastupao za Vesprem (2001-2004), pa Siudad Real (204 -2011), Atletiko Madrid (2011 -2012), Barselonu (2012-2014), Vardar (2014 – 2018) i ponovo Vesprem (2018).Bio je reprezentativac Jugoslavije i Španije.

Pre koronavirusa dogovorio sam se sa čelnicima Vesprema da ostanem u klubu da i dalje da treniram i da ako treba uskočim među stativa ako se Cupara i Korales slučajno povrede i da polako preuzmem ulogu trenera golmana. Ta ideja mi se sviđala, međutim, sada nisam siguran kako će to izgledati, pitanje je ko će ostati u klubu. Za sada nemam ambicija da postanem prvi ili glavni trener, dosta mi je putovanja, selidbi i stresova, želim mirniji život. Volim vino i rad u vinogradu zato sam i kupio manje imanje blizu Balatona. Otac u Adi ima vinograd, tu sam i naučio kako se pravi vino, veli Šterbik.   

Arpad Šterbik je rođen u Senti, ali ga sve vezuje za Adu, gde mu žive roditelji.

Prohodao sam na rukometnom terenu. Otac Lajoš bio je sajan rukometaš, igrao je na poziciji levog beka,rekli su mi njegovo saigrači da je bio srce ekipe Potisja. Igrao je  nekoliko puta za B reprezentaciju Jugoslavije, mogao je da naparvi veliku karijeru, ali nije želeo da napušta Adu. Pdrazumeva se da sam i ja počeo da treniram rukomet, igrao sam pivota, bio sam jači i korpuletniji od ostale dece. Nisam bio loš, trenirao sam sa starijim dečacima, međutim, kako nismo imali golmana  na nekoliko treninga morao sam na gol. Lopte su se nekako pogađale i sve bolje sam se snalazio na golu, pa sam ostao među stativama.

Dobre odbrane na golu Potisja privukle su pažnju rukometnih stručnjaka i vrlo brzo Arpad se našao na golu Jugovića iz Kaća.

Bile su to divne godine, u tadašnjoj Jugoslaviji se igrao sjajan rukomet. Mnogo toga sam naučio od Šandora Hodika, a potom i od Perića, koji mi je kasnije bio i trener. Jugović je imao sjanu ekipu, uspeli smo da osvojimo i Čelendž kup. Svakako da mi je jedan od najdražih uspeha osvajanje bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Egiptu u dresu jugoslovenske reprezentacije 1999. godine  kada sam sa samo 19 godina dobio šansu da u četvrtfinlu branim protiv Nemačke. Imali smo odličnu reprezentaciju, izvanredne rukometaše, a onda je došlo do raspada, nisam pronašao zajednički jezik sa selektorom i rešio sam da odem. Šterbik se iz Jugovića preselio u mađarski Vesprem, a potom ga je put odveo u Španiju. 

U riznici Arpada Šterbika je mnošto trofeja, titulu svetskog prvaka osvojio je 2013. godine sa reprezentacijiom Španije,a još tri puta se okitio bronzanom medaljom sa planetarnih prvenstava (1999, 2001. i 2011.), a sa evropskih prvenstva ima zlatnu  i srebrnu medalju. Čak četiri puta je osvajalo Ligu šampiona (2006, 2007, 2007. i 2009.), jednom Čelendž kup (2001, Jugović),a 2005 proglašen je za najbokljeg rukometaša sveta.

Za reprezntaciju Jugoslavije odigrao je 120, a za Španiju 75 utakmica.

U Španiji sam sazreo kao golman. Zaista sam brani sjajno, sa Siudad Realom sam osvojio tri titule klupskog prvaka Evrope. Nikada to neću zaboraviti, zaista sam se  osećao sjano na Pirinejskom ostrvu,a i menatalitet Španaca mi je odgovorao. Posle nekoliko nagovora pristao sam da obučem dres španske reprezentacije sa kojom sam osvojio svetsku titulu 2013. godine, a pre dve godine i evropsku krunu. Imao sam zaista sjajnu karijeru, jedinstvenu, vreme je da se više posvetim porodici.                

Interesantno da je Arpad  još 2014. godine želeo da završi karijeru, ali je stigla fantastična ponuda iz Skoplja, pa se korpulentni golman preselio u Makedoniju.

Nisam zažalio što sam potipsao za Vardar, u Skoplju sam proživeo četiri divne godine, stekao mnogo prijatelja, osvojio titulu klupskog šampiona Evrope, a i finasijski sam jako dobro prošao. Šterbik je stanovnik Budimpešte, kao i svi ostali žitelji ovog lepog grada u karantinu je.

Prvi put imam vremena da budem više vremena sa porodicom, suprugom Monikom i sa blizancima  Laurom i Noelom. Imau 10 godina i  treniraju rukomet. Međutim , nisu isti tipovi, Laura je borbena, spremna da se uhvati u koštac i sa sarijim devojčicama, dok je Noel suptilniji, igra beka, visok je i jak i ima sjajnu ruku. Kažu da je verliki talenat, ali me brine to što trenira i košarku, da ne pobegne iz mog sporta, u šali kaže legendarni golman i nada se da će uskoro pandemija biti prošlost. 

Pripremio: G. Kovač