Film "Pan Hrstka" Gorana Paskaljevića na jutjub kanalu FCS

Kao što je poznato, naš sineasta diplomirao je na Praškoj filmskoj akademiji (FAMU), a tokom njegovog studiranja, kao vežba sa drugoj godine režije, nastao je ovaj kratki dokumentarni film.

Kada je početkom 2008. u Muzeju modernih umetnosti u Njujorku održana retrospektiva Paskaljevićevih filmova, za otvaranje programa odabrani su upravo "Pan Hrstka" i njegov debitantski dugometražni film "Čuvar plaže u zimskom periodu".

"Pan Hrstka" je snimljen u crno-beloj tehnici i traje osam minuta.

Izabrao sam temu usamljenosti, možda i zato što sam se tako osećao u Pragu, pošto za razliku od mojih kolega Grlića, Zafranovića, Markovića i Karanovića, nisam uspeo da dobijem smeštaj u studentskom domu jer nisam imao uslov za to, odnosno nisam imao nikakvu državnu stipendiju kao moje kolege, pojašnjava Paskaljević okolnosti nastanka filma.

Jedne večeri kada sam se vraćao kući iz birtije Orlik, sasvim slučajno sam upoznao gospodina (pana) Hrstku. Saznao sam da je povremeno bio model studentima na Praškoj likovnoj akademiji. Studenti su ga ogovarali da je verovatno izabrao da bude model zato što je tako lakše zarađivati za život nego raditi neki fizički posao. Međutim, gospodin Hrstka je radio i u fabrici. Kolege radnici ogovarale su ga da je lenština, a njegovi susedi smatrali su da je čudak i izbegavali su ga kada su saznali da nag pozira studentima likovne akdemije, ispričao je Paskaljević.

Odlučio sam da te njihove iskaze (ogovaranja) snimim tonski. Kasnije sam kamerom zabeležio jedan dan u životu pana Hrstke u statičnim, filmskim tabloima. Od tih elemenata nastao je moj kratki dokumentarni film koji je kasnije bio izabran da predstavlja Češku kinematografiju na tada najznačajnijem festivalu kratkog filma u svetu, u Oberhauzenu, kaže proslavljeni autor.

Dodaje da ga je češka cenzura zabranila sa obrazloženjem da se ruga tamošnjoj radničkoj klasi i socijalističkom poretku zemlje.

Paskaljević je svoj prvi dugometražni igrani film, ostvarenje "Čuvar plaže u zimskom periodu", predstavio publici 1976. godine. U decenijama nakon toga, režirao je čitav niz veoma uspešnih filmskih ostvarenja, od kojih mnoga danas uživaju kultni status, a među njima filmove "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Zemaljski dani teku" (1979), "Poseban tretman" (1980), "Varljivo leto ''68" (1984), "Tango argentino" (1992), "Bure baruta" (1998), itd.

Goran Paskaljević je do sada snimio snimio 30 dokumentarnih i 18 igranih filmova koji su prikazani i nagrađivani na najprestižnijim međunarodnim filmskim festivalima.

Od 19. marta 2020. godine do danas, na jutjub kanalu Filmskog centra Srbije je svakog dana predstavljen po jedan film naših autora, u širokom dijapazonu koji obuhvata igrane, dokumentarne i animirane naslove u trajanju od po nekoliko minuta, pa do dugometražnih formi.

U dosadašnjoj ponudi našla su i se ostvarenja autora mlađe i srednje generacije, kao što su Stefan Ivančić, Katarina Koljević, Milica Tomović, Vladimir Tagić, Mladen Kovačević, Mihajlo Dragaš, Ognjen Glavonić, Boris Mitić, Dejan Petrović, Balša Đogo, i drugi.

Od prošlog petka započelo je i predstavljanje kratkih filmova naših proslavljenih autora, debitantskim filmom Gorana Markovića "Bez naziva".