DANI U IZOLACIJI Bibliotekarka Dragana sa ćerkom uživa u čitanju, crtanju...

Neretko su se čuli predlozi filmova, mnoge institucije kulture su svoje sadržaje publici ponudile putem interneta, ali sve više su ljudi počeli da spominju i knjige koje su u međuvremenu nabavili i popunili ličnu kolekciju, pa upravo ove dane planiraju da iskoriste da ih pročitaju. Tako nešto savetuje i bibliotekarka Dragana Dimitrov, zaposlena u ogranku Gradske biblioteke u Novom Sadu „Trifun Dimić” u Šangaju, koja sa ćerkom živi u gradu, a njihovoj svakodnevici svakako nikad, pa ni u ovoj situaciji, ne nedostaju kreativne ideje i lepe aktivnosti.

– Osvrnula bih se na reči Tina Ujevića: „Knjiga nije hrana, ali je poslastica”– poručuje Dragana. – Kućna samoizolacija je pravo vreme da se počastimo čitanjem knjiga koje smo prethodno nabavili, odložili na policu i čekali godišnji odmor ili predah druge vrste da bismo se u miru sladili njima. S obzirom na to da biblioteke nisu otvorene za korisnike zbog aktuelne pandemije, izbor je svima ograničen na ličnu, kućnu biblioteku i na elektronska izdanja. U mojim rukama se ovih dana nalaze knjige kojima se rado vraćam – „Naučite ih kako da uče” Emira Bečića, „Toksično vaspitanje” Suzan Forvard i Krega Baka, kao i „Živeti bez bolesti” Ernsta Gintera. Takođe, na „Fejsbuk” stranici Gradske biblioteke u Novom Sadu možete pronaći zanimljiv sadržaj, te vas pozivam da nas pratite.

Osim posla u biblioteci u Šangaju, Dragana Dimitrov je samohrana majka, izuzetno posvećena svojoj četvorogodišnjoj ćerki.

– Moja ćerka uživa u slikovnicama, te su knjige za decu predškolskog uzrasta najpopularnije u našem domu – otkriva Dragana. – Na njeno insistiranje, čitamo ih na desetine puta dnevno, sve dok ih gotovo ne nauči napamet. Pronalazimo nepoznate reči, tumačimo likove, smišljamo drugačiju fabulu, ilustrujemo ih, uživajući u kvalitetno provedenom vremenu, fizički zbližene i misaono povezane. Iako ima samo četiri godine, već ume da čita i piše, tako da ona određeno vreme u toku dana provodi nad stolom, držeći olovku u ruci i zabavljajući se pisanjem i prepisivanjem. Omiljene slikovnice su joj „Veverica plašljivica”, „Zeka koji je strašno želeo da zaspi”, „Krtica kojoj se neko pokakio na glavu”, kao i veliki broj bajki i basni.

Svom radnom mestu, odnosno biblioteci u Šangaju, Dragana Dimitrov je podarila dušu, a tamošnjoj deci približila knjigu i u njima probudila ljubav prema čitanju i obrazovanju. Biblioteka, kao i njen stan, bili su puni predškolaca i osnovaca, a novonastala situacija je sve prekinula nekako iznenada.

– Svakodnevno sam bila u kontaktu s decom, izdavala im knjige, čitala im, učila s njima, razgovarala i pomagala im da lakše savladaju školske obaveze – navodi Dragana. – Potpuno nepripremljeni, nismo stigli da se pozdravimo i dogovorimo kako ćemo provesti vreme do sledećeg susreta. Pandemija je prekinula naš fizički kontakt, ali ne i emocionalni i virtuelni. Često se čujemo, hrabrim ih da ostanu kod kuće, savetujem šta da čitaju iz kućne biblioteke, koje emisije da pogledaju, dajem im ideje kako da lakše isprate nove lekcije preko televizije, pomažem im oko školskih obaveza putem poruka i video-poziva, jer drugačije ne bismo umeli da provedemo dan. Nedostaju mi i ne mogu da dočekam da se okonča ovaj period, da se ponovo vidimo, snažno zagrlimo i nastavimo tamo gde smo zaustavljeni.

        B. Pavković