SOS centar Medicinskog fakulteta: Otvoren i iskren razgovor svima pomaže
„Halo, dobar dan. Ovde Dragan iz SOS kol centra Medicinskog fakulteta. Kako ste danas? Kako se osećate?“, počinje svaki razgovor 60 studenata medicine, odnosno volontera koji od 14. marta zovu građane Vojvodine čiji su brojevi telefona na spisku Instituta za javno zdravlje Vojvodine, budući da su bili u direktnom kontaktu sa potencijalno zaraženim, ili su nedavno doputovali u našu zemlju.
Svakog dana od 10 do 22 časa, podeljeni u tri smene, ovi mladi entuzijasti na raspolaganju su svima koji imaju nedoumice u vezi sa koronavirusom - od tehničkih pitanja, pa do toga kako da nabave namirnice i potrebne lekove. Proteklih dana razgovaraju sa oko 5.000 ljudi, što znači da svaki volonter popriča sa bar stotinak osoba.
- Nije to samo pitanje „kako ste“, tu je i psihološka podrška, tako da ovo nije fizički težak posao, ali ume da bude malo iscrpljujuće - kaže za „Dnevnik“ student medicine Dragan Bjelić.
Neki razgovori traju 30 sekundi, dok neki, naročito sa starijim građanima, umeju da potraju i do deset minuta. Praksa je da volonter svakog dana zove iste osobe, jer na taj način imaju otvoreniji, iskreniji i prisniji odnos.
- Nekad se desi da krenu da ćaskaju s nama, ali mi im objasnimo da smo u gužvi - pojašnjava volonterka Maša Rapajić. - Naša procena je da je ovo bolja opcija da smo u kontaktu s istim osobama, nego da se svakog dana smenjujemo. Ljudi koje zovemo su na nas navikli, spremniji su i otvoreniji da kažu ako im je nešto potrebno. Dobra je i povratna reakcija.
Upravo zbog toga, dešava se da im se ljudi požale i za neke stvari koje nisu u vezi sa koronavirusom, budući da su linije Hitne pomoći i Domova zdravlja često prebukirane.
- Požale nam se od hroničnih problema do toga da nemaju neophodne namirnice i lekove. Razgovaramo sa njima o svemu ili ih uputimo kome da se jave ako ne možemo da damo najbolji savet - kaže Rapajić, priznajući da joj rad u kol centru prija. - Nisam ni znala da mogu da dam savete koji bi pomogli u svakodnevnom životu, a ljudi su pozitivni i srećni što se čuju sa nama, prija nam svima.
SOS centar je formiran na osnovu Pokrajinske vlade, a po nalozima pokrajinskih seretarijata za zdravstvo i visoko obrazovanje. Svi volonteri su prošli neophodnu obuku koju su držali epidemiolozi i infektolozi sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, te niko od njih nije u poziciji da olako na neko pitanje odgovori sa „ne znam“.
- Odgovornost jeste velika jer smo deo epidemiološke službe i indirektno učestvujemo u suzbijanje pandemije - priča Bjelić. - Pre početka smene se informišemo o svemu na sajtovima Institura i Ministarstva zdravlja, budući da se informacije svakodnevno menjaju, tako da smo ažurni. Takođe, svake nedelje objavljujemo zanimljive videe u kojima predstavljamo mere lične higijene, kako se koristi zaštitna oprema, koji su mitovi o koroni i slično, i na taj način doprinosimo pravilnom informisanju.
Takođe, kako bi i sami bili što spremniji da pomognu, važna je i njihova međusobna podrška, pomoć i druženje u smeni. U kol centru provode dosta vremena jedni s drugima te nemaju osećaj da su u izolaciji, naravno, poštujući sve mere prevencije, od nošenja maski, rukavica, dezinfikovanja, odgovarajuće razdaljine i slično.
- Ostanite kod kuće i bez panike, uz sve mere prevencije i zaštite - poručuju Dragan Bjelić i Maša Rapajić iz SOS kol centra Medicinskog fakulteta.
Otkako su se linije SOS kol centra Medicinskog fakulteta zagrejale, volonteri su došli na ideju da oforme mobilni tim kako bi bili bliži i dostupniji svima kojima je to potrebno. Kako za naš list kažu Dragan Bjelić i Maša Rapajić, sve je spremno za realizaciju te ideje, samo čekaju odobrenje nadležnih sekretarijata, te koriste ovu priliku da apeluju na njih.
- Smatramo da je neophodno da budemo uključeni i kao mobilni tim jer smo direktno s ovim ljudima u komunikaciji i mislimo da bi bilo efikasnije - navodi Bjelić. - Pored mobilnog tima smo osmislili da se priključimo psihološkim timovima, odnosno svima onima koji se trenutno bave pružanjem posihološke podrške, tako što bismo uključili obučene studenate.
Lea Radlovački