Zoran Kolundžija, glavni urednik Prometeja: Kultura je od vitalne važnosti

- Izdavači su zbunjeni, kao i većina stanovnika koji i rade i ne rade, treba preživeti sadašnjost a makar malo zaviriti u budućnost – a ono, svuda samo neizvesnost – kaže Kolunyija za “Dnevnik”. - Za većinu izdavača pokušaj plasmana vlastitih izdanja u otežanim okolnostima nije novost, jer već dugo rade u takvom stanju. Plasman knjiga je skup, knjižarsko tržište u dobroj meri zatvoreno, rabati visoki i izdavači koji nemaju knjižare stalno traže nove puteve za izlaganje i distribuciju knjiga. Razvijanje vlastitih sajtova i usavršavanje u interenet-marketingu je svima prioritet. Jasno je da izolacija građana udaljava kupce od knjižara, a neizvesnost udaljava kupca od odluke da nešto poruči i plati. Pad prometa kod svih, izdavača i knjižara, je ogroman i oporavak će biti veoma težak a verovatno će biti i gašenja nekih izdavačkih kuća.

 Konkursi na svim nivoima su na ledu i veliko je pitanje da li će i kada biti aktivirani. Šta to u praksi može da znači? Imaju li samo izdavači predlog kako da se taj problem razreši?

- Rekao bih da nije dobro što se požurilo sa gašenjem konkursa. Danas je običnom čoveku potrebno neko malo ohrabrenje, to je lep pozdrav sa komšijom i malo nade za sutra. Gašenje konkursa je obeshrabrivanje onih koji nemaju uporište, a to nije dobro. Na primer, odložen je rok za slanje materijala na konkurs za otkup knjiga i već nam je jasno da sredstva po tom osnovu izdavači ne mogu imati pre kraja oktobra, a inače im novac iz tog izvora pomaže da se spreme za Sajam knjiga koji je krajem oktobra. Neveselo saznanje. S druge strane, u vreme izolacije građanima treba ponuditi što više knjiga odmah, a ne odlagati punjenje biblioteka. Naš je predlog da se iznos za otkup makar udvostruči i tako pomogne izdavačima da nadoknade ogroman pad knjižarske prodaje. Ovde je važno da se ukaže na ceo lanac u našem poslovanju, odnosno da i autori, ali i štampari očekuju od izdavača sredstva za život. Štamparije su veoma važne za našu zemlju, mora se i na njih misliti.

Ima li uopšte smisla govoriti o izdavačkim planovima za 2020, ili se već sada može smatrati da je ova godina u tom smislu izgubljena?

- Dok se ne razbistri situacija sa svim konkursima teško je odgovoriti. Planovi su dramatično narušeni, ali ljudski je nadati se. Ovo bi pitanje trebalo odložiti za kraj maja, tada će biti dosta toga jasnije.

 Hoće li, kako neki procenjuju, ova situacija ubrzati proces u kojem E-knjige istiskuju tradicionalne, ne samo kod nas već u celom svetu?

- Ne verujem. Mi imamo sreću da E-knjige nisu baš naišle na plodno tlo u Srbiji. One su za neke segmente izdavaštva praktične. Recimo, znam da razni fakulteti na taj način snabdevaju studente uybenicima, ali ako dete ne uđe u svet knjige preko štampane knjige, onda nismo ništa uradili. Ostajem, dakle, među onima koji se nadaju da će knjiga u starom obliku i dalje biti u prednosti pri izboru od strane čitaoca.

 Postoji li bojazan da će, i kada pošast prođe, upravo kultura biti ta koja će u potonjem vremenu najviše morati da steže kaiš, jer će sve drugo biti važnije? 

- Bojazan je već prisutna, ali znamo da je nekad važnije zrno mudrosti od mnogo para. I verujem da se može i mora naći načina da kultura ne posustane, ona je od vitalne važnosti za dalji život Srbije.    

M. Stajić