Kultura i umetnost u vanrednom stanju: Internet otporan na koronu
Koja je uloga kulture u svetu pogođenom epidemijom virusa? Malom srećom u velikoj nesreći, ne radi se o onlajn virusu, tako da svi sada uveliko otkazani sadržaji, tradicionalno opstojeći da bodre duh, polako prelaze na male ekrane.
Naravno, tematika je mnogo kompleksnija. Kod nas se još uvek donose odluke na nivou uprave i tek je počelo snalaženje u novnastalim okolnostima, ali zato već imamo uvid u neke od svetskih tokova, zahvaljujući internetu.
Kako prenosi “Dojče vele”, sa naznakom da “šou mast go on”, teatar “La Feniće” u Veneciji počeo je sa takozvanim lajv strimingom. Koncerti koji se izvode u dvorani prenose se uživo, putem intrneta, omogućavajući publici da uživa u muzici, ako ne i celovečernjim, po definiciji društvenim događajima. simfonijski orekstar “Đuzepe Verdi” iz Milana, takođe je prenosio koncert onlajn, a “Dojče vele” delić atmosfere - kako je jedan pratilac utišavao druge da ne komentarišu dok je koncert u toku, kao da je reč o publici u dvorani. Komentari su, kako se i pretpostaviti može, bili uglavnom izrazi divljenja i zahvalnosti.
Švajcarski orkestar iz Lucerna, pak, vraćajući se iz Italije, morao je da ostane u karantinu. A u Kini su se snašli drugačije. Muzičari su počeli da prenose solo probe iz svojih domova, čak nudeći i tutorijale za zainteresovane da nauče nešto.
Muzeji u Kini su u svoje virtuelne galerije uključili i sadržaje sa društvenih mreža, kako bi obogatili ponudu.
Holivudski izveštači javljaju kako su prekid rada, striktna higijenska pravila i druge mere počele da liče na napade panike prikazane u mnogim filmovima. Otkazivanje sajmova knjiga širom sveta ne plaši samo izdavače. na pomolu je čitav spektar finansijskih kriza, izazvanih poremećajem potrošačkih navika društva. U svetlu kulture, ili njenom zamračenju, posebno se ne da nagovestiti kako će se snaći samostalni umetnici...
U literaturi, još od Bokača, preko Kamija, do Saramaga, pa i našeg Pekića, već postoje iscrpni “scenariji” sličnih dešavanja. U njima, kao po pravilu, najbolesniji su oni zdravi. Kod nas odavno kruži priča da kad na vestima čuju kako neke namirinice ima, ljudi počnu masovno da je kupuju, dok je ne nestane. Otud pozivi na solidarnost. Ako se svaka kriza posmatra kao razvojna šansa, onda ne treba gubiti nadu. Samo da ne bude kao na Titaniku. Ili da korona ne počne da se prenosi i na internetu.
I. B.
