Култура и уметност у ванредном стању: Интернет отпоран на корону
Која је улога културе у свету погођеном епидемијом вируса? Малом срећом у великој несрећи, не ради се о онлајн вирусу, тако да сви сада увелико отказани садржаји, традиционално опстојећи да бодре дух, полако прелазе на мале екране.
Наравно, тематика је много комплекснија. Код нас се још увек доносе одлуке на нивоу управе и тек је почело сналажење у новнасталим околностима, али зато већ имамо увид у неке од светских токова, захваљујући интернету.
Како преноси “Дојче веле”, са назнаком да “шоу маст го он”, театар “Ла Фениће” у Венецији почео је са такозваним лајв стримингом. Концерти који се изводе у дворани преносе се уживо, путем интрнета, омогућавајући публици да ужива у музици, ако не и целовечерњим, по дефиницији друштвеним догађајима. симфонијски орекстар “Ђузепе Верди” из Милана, такође је преносио концерт онлајн, а “Дојче веле” делић атмосфере - како је један пратилац утишавао друге да не коментаришу док је концерт у току, као да је реч о публици у дворани. Коментари су, како се и претпоставити може, били углавном изрази дивљења и захвалности.
Швајцарски оркестар из Луцерна, пак, враћајући се из Италије, морао је да остане у карантину. А у Кини су се снашли другачије. Музичари су почели да преносе соло пробе из својих домова, чак нудећи и туторијале за заинтересоване да науче нешто.
Музеји у Кини су у своје виртуелне галерије укључили и садржаје са друштвених мрежа, како би обогатили понуду.
Холивудски извештачи јављају како су прекид рада, стриктна хигијенска правила и друге мере почеле да личе на нападе панике приказане у многим филмовима. Отказивање сајмова књига широм света не плаши само издаваче. на помолу је читав спектар финансијских криза, изазваних поремећајем потрошачких навика друштва. У светлу културе, или њеном замрачењу, посебно се не да наговестити како ће се снаћи самостални уметници...
У литератури, још од Бокача, преко Камија, до Сарамага, па и нашег Пекића, већ постоје исцрпни “сценарији” сличних дешавања. У њима, као по правилу, најболеснији су они здрави. Код нас одавно кружи прича да кад на вестима чују како неке намиринице има, људи почну масовно да је купују, док је не нестане. Отуд позиви на солидарност. Ако се свака криза посматра као развојна шанса, онда не треба губити наду. Само да не буде као на Титанику. Или да корона не почне да се преноси и на интернету.
И. Б.
