Poreznici će pročešljati svako sumnjivo bogatstvo

Oni koji u značajnoj meri povećaju svoju imovinu, moraće da imaju valjane dokaze o tome na koji način su to učinili, a u suprotnom će se suočiti s visokim stopama poreza. Naime, Zakonom o utvrđivanju porekla imovine utvrđen je i poseban porez kojim se uređuju uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine koju ono ne može da dokaže da je steklo na zakonit način.

Smisao donošenja tog zakona je da se on odnosi na prošlost, odnosno da obezbedi mogućnosti utvrđivanja na koji način je u nekom prethodnom periodu stečena imovina kojom se raspolaže, kaže poreski savetnik Đerđ Pap.

Kako je dodao, prethodnim nacrtom tog zakona granična godina je bila 2007, a kako sada stvari stoje, nema vremenskog ograničenja – što znači da provera i kontrola može ići dublje u prošlost ukoliko se utvrdi nesaglasje između primanja i stečene imovine. Za sada se još ne zna mnogo toga jer sada usvojeni zakon uređuje samo osnovne stvari, a tek će praksa pokazati kako će se sve odvijati, veli naš sagovornik.

Svaki građanin može doći pod udar provere imovine, s obzirom na to da je formulacija pozajmljena iz građanskog prava – da se učini verovatnim. Proveravaće se celokupna imovina pojedinca, naročito nekretnine, udeli u pravnom licu, motorna vozila, plovni objekti, vazduhoplovi, štednja i gotov novac. Poreski obveznici za koje se utvrdi da nisu prijavili da su u roku od tri godine uzastopno uvećali imovinu najmanje 150.000 evra, moraće da plate visoki porez. Naime, usvojenim Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu propisano je da jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope tog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena po tom zakonu. Uz to, tim zakonom su predviđene kazne od 50.000 do 2.000.000 dinara za one koji u roku, koji odredi Poreska uprava, ne dostave tražene podatke.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine trebalo bi da počne da se primenjuje godinu od stupanja na snagu, tako da ima dovoljno vremena da se svi upoznaju s terminima koji se tiču imovine koja će se kontrolisati. Naime, termin „imovina” označava nepokretne i pokretne stvari, registrovane ili neregistrovane, kao i druga imovinska prava u Republici Srbiji i inostranstvu, dok su „prijavljeni prihodi” prihodi fizičkog lica koji su prijavljni nadležnom poreskom organu. „Uvećanje imovine” predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju određenog perioda u odnosu na njegov početak, a pod terminom „nezakonito stečena imovina” podrazumeva se razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

Prethodni postupak za utvrđivanje vrednosti imovine biće pokrenut, kako je navedeno u Zakonu, na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica. Jedinica Poreske uprave utvrđivaće uvećanje imovine na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica, i upoređivaće ih s prijavljenim prihodima u određenom periodu.

Postupak kontrole pokretaće jedinica Poreske uprave – ukoliko se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima je fizičko lice uvećalo svoju imovinu postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a ona mora biti viša od 150.000 evra u dinarskoj protivrednosti na poslednji dan kalendarske godine. Nakon toga je teret dokazivanja na fizičkom licu, odnosno poreski obveznik mora da dokaže da je imovina, u delu u kojem njeno uvećanje nije u skladu s prijavljenim prihodima, stečena zakonito.

D. Mlađenović