Rekonstrukcija somborske Graškalovićeve palate - još godinu dana
SOMBOR: Kada je današnji spomenik kulture od velikog značaja, Grašalkovićeva palata, građena daleke 1750. godine, bila je namenjena da prihvati i u brojne pustare vojvođanske dalje uputi porodice Švaba, koje su u dogovoru Habzburga i nemačkih grofova i prinčeva, pristizale čuvenim ulmskim kutijama, ne bi kolonizovali opustelu i tada močvarnu najjužniju pokrajinu austrijske imperije.
Od tada je ovo zdanje menjalo svoju ulogu, a poslednjih decenija je sasvim oronulo.
Lokalna vlast odlučila je da ovo ruglo grada uredi, a radovi su već počeli. Prva sredstva za rekonstrukciju objekta gradu Somboru su svojevremeno dodeljena na konkursu „Program podrške razvoju poslovne infrastrukture – u cilju razvoja turizma i drugih privrednih delatnosti lokalnim samoupravama“, Ministarstva privrede. Tada je za adaptaciju i rekonstrukciju palate grad dobio 6,9 miliona dinara, a prema rečima Milana Stojkova, glavnog gradskog urbaniste, reč je bila o prvoj od ukupno četiri faze projekta rekonstrukcije Grašalkovićeve palate.
U prvoj fazi, koja se finansirala sredstvima Grada i ovog Ministarstva, počelo se sa zahvatima na prvom spratu objekta površine 420 kvadratnih metara, na kojem su izvođeni građevinsko-zanatski radovi, hidroinstalacije, elektroinstalacije, sa zamenom stolarije i malterisanje fasade prema Trgu Svetog Trojstva i dela dvorišne fasade, precizira Stojkov i dodaje da je cilj tih radova bio da se poboljša funkcionisanje, kvalitet i bezbednost ambijenta objekta.
Prema rečima Nemanje Sarača, člana Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, ova zgrada će, nakon završetka svih radova na adaptaciji i rekonstrukciji biti stub zaštite kulturnog nasleđa Sombora i njegove istorije.
- Palata će istovremeno biti i mesto razvoja novog i savremenog stvaralaštva i kreativne industrije. Kada se okončaju radovi na svim fazama rekonstrukcije zgrade sa uređenjem dvorišta, za koji je raspisan konkurs za dizajn kao „Trg umetnosti“, uspostaviće se jedinstven kvart kulture u samom jezgru grada - ističe Sarač, pojašnjavajući da je planirano i formiranje galerije „Sava Stojkov“ i to na prvom spratu, potom Salon znamenitih Somboraca, Salon muzike i igre, književni, muzejski, likovni, edukativni salon, a posebno mesto u ovom budućem hramu kulture imaće i elibertaciona povelja slobodnog kraljevskog grada Sombora, kao jedini takav originalni dokument koji je sačuvan na ovim prostorima. Drugi gradovi, kao što su Novi Sad, Subotica, Kikinda... nisu bili te sreće i njihove elibertacione povelje kojima su od tada vladajućeg dvora Habzburga dobili status slobodnih varoši netragom su nestale, te današnji žitelji tih gradova mogu eventualno da računaju na kopije, prepise iz bečkog arhiva.
Velikani - komšije po galeriji
Otvaranjem galerije Save Stojkova u Grašalkovićevoj palati, na svega nekoliko metara razdaljine steći se se dve slikarske umetničke institucije, koje su proslavile ovaj grad, pošto sa druge strane Zmaj Jovine ulice još od 1966. godine stoluje Galerija „Milan Konjović“. Tako će Trg Svetog trojstva, pored Gradske kuće negdanjeg dvora grofa Brankovića, zakriliti i dve galerije posvećene slikarskim bardovima naivnog slikarstva vojvođanske ravnice i fovističkog vatrometa vojvođanskih žitnih polja.
Prema rečima Milana Stojkova, glavnog gradskog urbaniste, ukoliko ne bude neplaniranih zastoja, svi radovi bi trebali da budu okončani do marta iduće godine. U Gradskoj upravi Sombora ističu da se rekonstrukcijom Grašalkovićeve palate čuvaju tradicionalne vrednosti kulturno-istorijske celine grada, stvara povoljna poslovno-turistička klima, jačaju kapaciteti turističke ponude i podiže kvalitet kulturnih sadržaja, a procena je da trenutno u Srbiji ne postoji ovoliko veliki objekat, namenjen kulturnim sadržajima, koji se rekonstruiše i adaptira, što samo govori o ozbiljnosti problema sa kojima se suočavaju ne samo planeri i izvođači, već i finansijeri.
Tekst i foto: M. Miljenović
