overcast clouds
17°C
20.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Реконструкција сомборске Грашкаловићеве палате - још годину дана

04.03.2020. 09:24 09:26
Пише:
Извор: Палата је подигнута 1750. као центар немачке колонизације

СОМБОР: Када је данашњи споменик културе од великог значаја, Грашалковићева палата, грађена далеке 1750. године, била је намењена да прихвати и у бројне пустаре војвођанске даље упути породице Шваба, које су у договору Хабзбурга и немачких грофова и принчева, пристизале чувеним улмским кутијама, не би колонизовали опустелу и тада мочварну најјужнију покрајину аустријске империје.

Од тада је ово здање мењало своју улогу, а последњих деценија је сасвим оронуло.

Локална власт одлучила је да ово ругло града уреди, а радови су већ почели. Прва средства за реконструкцију објекта граду Сомбору су својевремено додељена на конкурсу „Програм подршке развоју пословне инфраструктуре – у циљу развоја туризма и других привредних делатности локалним самоуправама“, Министарства привреде. Тада је за адаптацију и реконструкцију палате град добио 6,9 милиона динара,  а према речима Милана Стојкова, главног градског урбанисте, реч је била о првој од укупно четири фазе пројекта реконструкције Грашалковићеве палате.

У првој фази, која се финансирала средствима Града и овог Министарства, почело се са захватима на првом спрату објекта површине 420 квадратних метара, на којем су извођени грађевинско-занатски радови, хидроинсталације, електроинсталације, са заменом столарије и малтерисање фасаде према Тргу Светог Тројства и дела дворишне фасаде, прецизира Стојков и додаје да је циљ тих радова био да се побољша функционисање, квалитет и безбедност амбијента објекта.

Према речима Немање Сарача, члана Градског већа за област културе и образовања, ова зграда ће, након завршетка свих радова на адаптацији и реконструкцији бити стуб заштите културног наслеђа Сомбора и његове историје.

- Палата ће истовремено бити и место развоја новог и савременог стваралаштва и креативне индустрије. Када се окончају радови на свим фазама реконструкције зграде са уређењем дворишта, за који је расписан конкурс за дизајн као „Трг уметности“, успоставиће се јединствен кварт културе у самом језгру града - истиче Сарач, појашњавајући да је планирано и формирање галерије „Сава Стојков“ и то на првом спрату, потом Салон знаменитих Сомбораца, Салон музике и игре, књижевни, музејски, ликовни, едукативни салон, а посебно место у овом будућем храму културе имаће и елибертациона повеља слободног краљевског града Сомбора, као једини такав оригинални документ који је сачуван на овим просторима. Други градови, као што су Нови Сад, Суботица, Кикинда... нису били те среће и њихове елибертационе повеље којима су од тада владајућег двора Хабзбурга добили статус слободних вароши нетрагом су нестале, те данашњи житељи тих градова могу евентуално да рачунају на копије, преписе из бечког архива.


Великани - комшије по галерији

Отварањем галерије Саве Стојкова у Грашалковићевој палати, на свега неколико метара раздаљине стећи се се две сликарске уметничке институције, које су прославиле овај град, пошто са друге стране Змај Јовине улице још од 1966. године столује Галерија „Милан Коњовић“. Тако ће Трг Светог тројства, поред Градске куће негдањег двора  грофа Бранковића, закрилити и две галерије посвећене сликарским бардовима  наивног сликарства војвођанске равнице и фовистичког ватромета војвођанских житних поља.


Према речима Милана Стојкова, главног градског урбанисте, уколико не буде непланираних застоја, сви радови би требали да буду окончани до марта идуће године. У Градској управи Сомбора истичу да се реконструкцијом Грашалковићеве палате чувају традиционалне вредности културно-историјске целине града, ствара повољна пословно-туристичка клима, јачају капацитети туристичке понуде и подиже квалитет културних садржаја, а процена је да тренутно у Србији не постоји оволико велики објекат, намењен културним садржајима, који се реконструише и адаптира, што само говори о озбиљности проблема са којима се суочавају не само планери и извођачи, већ и финансијери.

Текст и фото: М. Миљеновић

Аутор:
Пошаљите коментар
Грашалковићева палата : Од карантина и затвора до Палате културе

Грашалковићева палата : Од карантина и затвора до Палате културе

28.05.2018. 17:47 17:54