Svetska prestonica naive obeležava rođenje Zuzane Halupove

Mada nije imala svog poroda, svi su je zvali Mama Zuzana, od prve samostalne izložbe u Dubrovniku, preko Pariza, Beča, Ženeve, Dizeldorfa, Brisela, Njojorka, pa sve do Tokija.

Potiče od Korenjovih, slovačke porodice siromašnog zanatlije, a pet razreda škole završila je u Kovačici, gde se isticala slikarskim talentom. Za životnu saputnicu odabrao ju je Adam Halup 1942. i živeli su od vinograda i zemljoradnje. Prva slika, na zidu kuće, nastala je 1948. od farbi rastvorenih u mleku. Kao članica mesnog Udruženja žena, pedesetih godina vezom je ukrašavala marame i košulje, radila goblene i u rukotvorinama bila na glasu kao najbolja jer je na tradicionalne ornamente dodavala sopstvene.

 – Čim je prodala goblen za 5.000 dinara, kupila je uljane boje da bi slikala na platnu – podseća direktorka Galerije naivne umentosti Ana Žolnaj Barca. – Prva slika iz 1964. bila je „Mlaćenje konoplje“, a meteorski uspon usledio je posle prve samostalne izložbe u Dubrovniku, gde su oduševljeni stranci kupili sve radove. U braku nije imala dece, ali su joj ona bila glavni motiv izraza i slovi za slikarku dečje duše. Čak i odrasli su imali okrugla dečja rumena lica s velikim plavim očima. Muškarci se razlikuju po brkovima, a žene su obavezno povezane maramom. Krajem šezdesetih, njeni radovi su izuzetno zapaženi u Francuskoj i Nemačkoj, pisali su o njoj renomirani časopisi i tad je objavljena bojanka s motivima njenih slika.

Ubrzo, zahvaljujući izložbama po svetskim metropolama, postala je jedna od najpoznatijih planetarnih slikara naive. Nju je 1973. posetio Fransoa Miteran i tad počinje da sarađuje s UNICEF-om, koji je razglednice s njenim slikama štampao u višemilionskim tiražima. UNESKO joj je organizovao osam izložbi u najvećim svetskim metropolama. Nijedna galerija naive na svim kontinentima nije kompletna ako nema sliku Mama Zuzane. Na izložbi u Tokiju svih 80 njenih slika prodato je za rekordna dva i po minuta! Kupci nisu pitali za cenu. 

Ostvarenjima Halupove i drugih slikara iz Kovačice, divile su se mnoge svetski slavne ličnosti: fudbaler Pele, Ursula Andres, Alen Delon, kralj Huan Karlos, Mik Yeger... Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima i Ćirila i Metodija za životno delo, najveće priznanje koje Matica Slovačka dodeljuje uspešnim zemljacima.

– Iz njenog bogatog opusa Galerija ima 31 ulja. Ona je te slike svake godine tokom svog članstva darivala Galeriji tokom manifestacije „Kovačički oktobar“ pa imamo veliko bogatstvo i te slike nisu na prodaju, nego se izlažu, pre svega u Galeriji ili na reprezentativnim izložbama u svetu, zajedno sa slikama rodonačelnika kovačičke naive. Pošto Galerija ne može ođednom da izloži sve njene slike, postavka se menja svakog meseca za posetioce, kojih je godišnje oko 20.000 – ističe Ana Žolnaj Barca, napominjući da se postavke dopunjuju i ostvarenjima Halupove iz privatnih i galerijskih zbirki.

Među posetiocima Kovačice dosta je turista iz inostranstva, koji kruzerima dolaze u Beograd pa skoknu do prestonice naive. Oni su uglavnom upoznati sa stvaralaštvom Halupove i oduševljeni jednostavnošću njenog stvaralačkog izraza i širokim koloritom boja. Povodom 95. godišnjice od rođenja Halupove, Galerija će tokom godine predstaviti novu bojanku s motivima njenih slika.

– To smo radili i 2001. i pokazalo se veoma interesantnim jer je tokom godine mnogo poseta školskih ekskurzija, za koje smo organizovali radionice za decu na temu stvaralaštva Halupove, što ćemo raditi i ovog leta – kaže Ana Žolnaj Barca.      

Slike manjeg formata Halupove ima kovačička privatna galerija „Uramljene uspomene“ Jana Čeha, ali ne i one iz njene reprezentativne postavke. Kod kolekcionara je cena, zavisno od formata, tematike i vremena nastanka, od 300 do 3.000 evra. U jeku njene velike popularnosti, u humanitarne svrhe prodavane su za prilično velike sume, čak i na avionskim linijama Pariz–Njujork, Pariz – Rio de Žaneiro i drugim. No, bila je poznata po humanosti i sve pare koje zaradi od slikanja, davala je za opremanje škole, obdaništa, bolnice, sirotišta... Novac nije slala po menayerima, već je tamo gde treba pomoći išla lično. Slike je poklanjala u dobrotvorne svrhe UNICEF-u i Crvenom krstu... Koliko je naslikala, niko precizno ne zna jer je, narodski rečeno, svoja dela davala i kapom i šakom, ali i skupo prodavala. Evidenciju o učinku nije vodila ni ona, a ni menadžeri.

Milorad Mitrović