Deca na platnima Zuzane Halupove imaju plave oči

i  ostavština koja približava stvaranje i život najslavnije ćerke Kovačice, nastavilo je život svojstven svemu onom što kao autentični iskaz postaje deo istorije umetnosti nadživljavajući i stvaraoca i epohu. U to nas uverava i upravo otvorena retrospektivna izložba u Galeriji naivne umetnosti u Zuzaninom rodnom gradiću čiju pastoralu sa običajima Slovaka je prenela na platna kojima je sebi otvorila vrata svetskih muzeja, galerija i najpoznatijih privatnih zbirki bogataša i “kraljeva planete”: njena dela su na zidovima rezidencija i predsedničkih palata.

Upravo je i ta jedinstvena Halupova, uz Martina Jonaša, potakla velikog istoričara umetnosti Anatola Žaskovskog da zapiše da Kovačica na mapi Evrope zauzima neznatno mesto, ali da u svetu svetske naive ima mesto metropole. Umetničkim tragom kolorita i pastoralne priče Zuzane Halupove danas u Galeriju naive stižu gosti iz celog sveta da se susretnu s njenim, ali i delima drugih velikana kovačičke naive.

Prva dama, bez čije slike je nezamisliv bilo koji svetski ozbiljniji prostor savremenog slikarstva, bila je iz bogate stolarske porodice. Vezla je i šarene slovačke narodne nošnje, ostavila divan etno trag kako je izgledalo slovačko selo između dva svetska rata; na njenim platnima je prikazan i rad u kući, u dvorištu, na polju, porodični običaji, hijerarhija u kući, kako izgleda nedelja u slovačkom domu, tu je i škola...

Slikala je decu: kako nije ima svoju, svu je ljubav prema njima izlila na platna. To je poseban svet, sva deca imaju plave oči. Govorila je da su sva deca sveta njena deca. Na svakoj slici možemo naći devojčicu u roze haljini, Katarinu. Halupova je posle četrdesete ostala udovica i kada se znalo da više sigurno neće imati decu, smislila je tu devojčicu u roze haljini, koja je od tog perioda, kasnijeg stvaralaštva, nezaobilazna na njenim platnima. U Nemačkoj je čak radila i na nekim slikovnicama sa tom Katarinom, od rođenja  do prvog pričešća. Sarađivala je sa Svetskom organizacijom Crvenog krsta, Crvenog polumeseca, Uneskom, Unicefom... Skoro sav novac koji je zaradila je dala u humane svrhe. Trošila je pare za opremanje škola, sirotišta, bolnica, gde god je trebalo pomagati deci uzimala je učešće.

Pošto je Zuzana bila religiozna, tokom proslave jubileja Galerija naive uključiće sve crkvene dečje horove i evangelističkog popa iz crkve u Kovačici, u koju je ona išla, a pojaviće se i prelepa bojanka sa njenim slikama za decu. Proslava jubileja se nastavlja tokom cele godine, pa će Halupova biti prisutna i na sajmovima turizma u Beogradu, Bratislavi i Kragujevcu.

Zbog recesije, umesto kataloga posetioci će naići na komplet od sedam razglednica na kojima su motivi Zuzaninih platana, a biće privezane mašnicom. Mogu da ih čuvaju kao katalog ili pošalju u svet, nekome već, što je reklama i Halupovoj i Galeriji, ali i Kovačici i Srbiji. Ne bi bilo prvi put se prisetimo se da su njene slike preko Unicefa štampane u milionskim tiražima koji su obišli sve meridijane sveta. U Galeriji su i za ovu proslavu izložene dve: “Proleće” i “Ciganski kamp”.

Vladimir Đuričić

Jugoslovenka, pa Slovakinja

Halupova je uvek isticala da je prvo Jugoslovenka, pa onda Slovakinja, pa zato često nailazimo na njenim slikama na obeležja, zastavu i grb SFRJ. Bila je, kažu oni koji su je poznavali, „stvarno izuzetna žena”. Sahranjena je u rodnoj Kovačici, u kojoj njena kuća nije pretvorena u muzej, kao što je slučaj s drugim velikanom, Martinom Jonašem. Nije imala direktnog naslednika, pa oni što su ostali posle nje, kažu Kovačici, pokupili što je ostalo od stvari i opština nije htela da kupuje praznu kuću. U Galeriji je sačuvan slikarkin štafelaj koji je stajao u kuhinju kraj šporeta „smederevca” i prozora, gde je najviše radila.