Medijatori umesto sudija

Osnovna obuka održavaće se u Novom Sadu u prostorijama Bulevar Mihajla Pupina 17, a izvode je predavači sa Fakulteta političkih nauka, po programu koji je  akreditovao kod Ministarstva pravde Republike Srbije, a  u skladu sa Zakonom o posredovanju (medijaciji) i Pravilnikom o programima obuke za posrednike. Po završetku programa kandidati dobijaju sertifikat i stiču uslov za lincencu iz oblasti medijacije koju izdaje Ministarstvo pravde na osnovu završene osnovne obuke. Polaznici obuka koji rade u socijalnoj zaštiti, dobijaju odgovarajući broj bodova za licenciranje, jer su programi istovremeno akreditovani u Republičkom sistemu socijalne zaštite. Predavači su prof. dr Tamara Yamonja Ignjatović, specijalista medicinske psihologije, licencirana medijatorka, FPN, dr Vera Despotović, socijalna radnica, porodična i psihodrama terapeutkinja i specijalista medijacije, Fakultet za medije i komunikaciju , i Vladan Jovanović, dipl. pravnik i specijalista porodične medijacije.

Medijacija je alternativni način rešavanja sporova, u kojem treće nezavisno, neutralno i nepristrasno lice, posrednik – medijator, pomaže stranama u sukobu da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja. Medijator je specijalno obučena osuba (neutralna strana) za posredovanje u konfliktima (medijacija). U odnosu na sudski postupak i postupak izvršenja, posredovanje, odnosno medijacija je postupak koji je brži i izveden uz manji trošak, kaĐe Violeta Stamenković iz Regionalne kancelarije posrednika.

- Dok slučaj u rukama advokata ili suda može trajati mesecima ili godinama, medijacijom se problemi najčešće rešavaju u roku od jednog dana, a naknada koja se isplaćuje medijatoru predstavlja daleko manju novčanu svotu od one koja se izdvaja za finansiranje često dugih sudskih postupaka.

Kako kaže, medijacija je strogo poverljiv postupak, a medijator ne može da svedoči na sudu o sadržaju medijacije. Strane i medijator potpisuju Sporazum o poverljivosti kojim se obavezuju da će sve držati u tajnosti, a sesije medijacije se ne evidentiraju ni na bilo koji način. Ne postoje nikakva pisana pravila i propisi o tome kako bi trebalo voditi proces medijacije. Strane imaju potpunu slobodu da sa medijatorom pronađu odgovarajući način za produktivan rad – ističe Stamenković i dodaje da medijacija podstiče atmosferu rešavanja sukoba, a ne sukobljavanja; sprovodi se u neutralnoj sredini, dok su učesnici ravnopravni u razgovoru. Konačno rešenje prihvatljivo je za obe strane, jer je postignuto zajedničkim radom, za razliku od parnice, u kojoj jedna strana sigurno gubi.

Za sve dodatne informacije oko organiizacije obuke možete se informisati na sajtu www.rkp.rs ili obratiti na veb adresu: [email protected].

I. R.