Tvoja reč, Duška Danilov Marjanović – majka četvoro dece i pravnica: Porodica uvek ispred karijere

Novosađanka Duška Danilov Marjanović (29) majka je četvoro dece, što je čini svojevrsnom heroinom današnjice. Ali, onda nije samo to... Reč je o ambicioznoj mladoj ženi koja je sa prvim detetom diplomirala na Pravnom fakultetu, sa drugim je masterirala, a sad planira da, kad najmlađi blizanci krenu u vrtić, posveti se Pravosudnom ispitu.

- Oduvek sam želela veliku porodicu i troje dece je nešto oko čega smo sigurno imali konsenzus, i išli smo na to da dobijemo treće dete, ali se nikad nismo nadali da će biti ovakva kombinacija sa blizancima - počinje Duška svoju bajkoliku priču.

Jesi li mogla da očekuješ da ćeš sve to uspeti da ostvariš pre 30. godine?

- Nekako i da i ne, zato što sam odmah nakon fakulteta zasnovala porodicu i želela sam da ne bude velika generacijska razlika među decom, nego da završim šta imam sa tim i idem dalje. Stavila sam porodicu ispred karijere.

Da li to znači da više neće biti dece?

- Pa, za sad ne. Mislim da ne bih da narušavam ovu ravnotežu.

Kad planiraš da daš Pravosudni i kako uspevaš sve da postigneš?

- Sad imam dve godine porodiljskog i ako bi bilo moguće da ovo uglavim u toj drugoj godini. Oni će na jesen krenuti u vrtić, pa kad se priviknu i adaptiraju. Već sam krenula da spremam, ali mi je uleteo posao, pa sam morala da zapostavim. Sve ovo ne bih uspela bez pomoći šire porodice, odnosno mojih i suprugovih roditelja. Angažovali smo i ženu koja je u kući sa mnom jedan deo dana. Nekad nam zatreba i u trećoj smeni, jer uveče deca plaču, ustaju, a svima nam je potreban odmor. Doduše, već pet godina smo navikli na isprekidan i nekvalitetan san.

Da li je kod vas lančana reakcija - jedan zaplače, pa onda i svi ostali? Bar dok ne zaplačete i ti i Srđan... Verujem i da je iscrpljujuće.

- Zapravo, ne bude jedni druge, ali se iz nekih svojih rauloga probude. Uvek ima nešto i samo čekamo kad će ko da ispadne. Jeste iscrpljujuće i često mi se ljudi obraćaju s divljenjem, ali to je moja svakodnevica, ne mogu da pobegnem od toga i mislim da bi se svako u toj ulozi tako i ponašao. Ne smatram da je to neki velik poduhvat, ali kad mi bude baš teško i kad sam sama sa njima, kažem sebi: „Pa, svaka ti čast, Duška!” Treba ih i poneti, spustiti, animirati, svakome odgovoriti na zahteve.

Sreća pa si krenula na vreme, još uvek si mlada pa možeš i da podigneš, spustiš, potrčiš...

- Svako zna kad je njegovo vreme i šta mu je bitno u životu, a i neke druge okolnosti treba da se poklope. Ali, nekad treba biti hrabar jer se neće sve kockice složiti. Prvi put kad sam ostala trudna, nisam ni završila fakultet, nisam bila ni u braku, nismo imali ni kola, stan. Ali, imali smo nešto za šta smo morali da se borimo, ali smo i želeli to, pa je krenulo glatko.

Šta radiš za svoju dušu kad imaš svojih pet minuta?

- Odgledam „Slagalicu”! Sva sreća pa mogu da premotam program i to mi je ventil, kad svi legnu da spavaju, kad su sve mašine napunjene, sve je rašireno i pripremljeno za sutra.

Koliko se suštinski život promeni kad dođu još četiri bića na svet?

- Promeni se. Postala sam ozbiljnija, iako ima još detinjeg u meni. Volim da se igram sa njima, ali imam osećaj da ako ne ide sve po planu, da će se otrgnuti kontroli, a i pojavili su se strahovi o kojima nikad ranije nisam razmišljala.

Kolika je odgovornost?

- Mislim da mi je od svega najbitnije da budu spremni na surovost spoljašnjeg sveta. Trudim se da svojim primerom utičem na njih, čak i više nego kad im stalno nešto govorim da rade ili ne rade. Mnogo će ih ostati iza mene. Danas postoji mnogo trendova u roditeljstvu i stilova vaspitanja, prevelik je izbor literature, radionica treninga, a malo se roditelji oslanjaju na instinkt. Ne možemo sa sigurnošću reći šta će dati najbolje rezultate, to će se vremenom pokazati. Kao što se usavršavamo u poslovnom smislu, isto tako i kao roditelji možemo da napredujemo i svakodnevno učimo ili saznajemo nešto novo i da to onda iskoristimo na najbolji način. Nekad mislim da previše muštramo svoju decu, šta da ne rade, da puste starije da prođu, u svim situacijama ih učim da nisu samo oni na ovom svetu.

Uz sve to, ne smeš da zaboraviš ni na sebe, ni na Srđana, jer vas dvoje ste baza...

- To sad postaje sve teže. Meni je mama uvek govorila kako nas je isto vaspitala mene i sestru, ali u tome jeste problem, jer smo nas dve različite i nije trebalo isto da nas vaspitava.

Verujem da se sad često prisetiš mame i onoga što je ona govorila tebi.

- Kad postanemo roditelji, odzvanjaju nam reči naših roditelja i shvatamo da su za većinu stvari bili u pravu i koliko roditelj sigurno želi dobro svom detetu.

Šta je najbitnije kako bi se izborila sa svim?

- Često kažu da je u višečlanim porodicama najbitnija organizacija. I jeste, ali za stvari koje možeš da uradiš unapred, da ih i uradiš. Ali, treba dati i sebi oduška, ali ga dozirati u pravilnim razmacima, malo da se opustimo i uživamo.

Kako vas doživljava okolina? Na neki način, ti si heroina 21. veka.

- Volim u šali da kažem da smo mi kao pokretni cirkus. Ali, drago je ljudima kad nas vide, nude pomoć, pitaju da li mogu nekako da nam olakšaju i slično, ali nama je lakše kad sami sve radimo.

L. Radlovački