TVOJA REČ Milan Žikić (29): Aplikacija kao lični asistent

Grupa mladih inovatora, tačnije 11 njih, okupili su se pod nazivom „Exegi Technology” i osmislili elektronski jelovnik u vidu aplikacije „Tap2Taste” čiji je, na neki način idejni tvorac Milan Žikić (29) iz Majdanpeka, a koji je detaljnije proučavao ugostiteljstvom na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu. Prva verzija aplikacije biće dostupna već sledeće nedelje, a oni lokali koji će je koristiti imaće nalepnicu na ulazu, a mapa će biti blagovremeno objavljeno na njihovom sajtu, o čemu možete saznati i putem društvenih mreža.

- Ideja je nastala krajem 2016. kada sam se vratio sa studentske razmene iz Amerike, gde sam video nešto slično, a usput sam dobio i zanimljivu knjigu od profesorice sa kojom sam sarađivao, a koja se zove „Servis hrane i pića” dr Snježane Gagić - priseća se Milan. - U toj knjizi je bilo reči o trendovima u ugostiteljstvu koji će verovatno biti na sceni u budućnosti i radilo se i o tom digitalnom jelovniku, tako da smo već 2017. imali neki prvi pokušaj, ali nismo uspeli. Tehnologija nije bila toliko sastavni deo naših života kao što danas jeste, čak i telefoni nisu imali neke opcije koje danas imaju, a koje su neophodne da bi ova aplikacija funkcionisala. Ali u 2019. smo uspeli u nameri, bio sam dosta odlučniji, i rešio sam da investiram u tu ideju. Prvi počeci su podrazumevali da pronađem partnera u biznisu. Krenuo sam da okupljam ljude koji su mi bili najbliži i kojima sam mogao da verujem, jer ne smatram da jedan čovek može sve da izgura, niti da je kompetentan za sve ono što jedan biznis mora da pokrije.

Kako je došlo do naziva „Tap2Taste”?

- Dosta vremena smo razmišljali o tome, jer nismo hteli da aplikacija već negde postoji, a i išli smo u smeru daljeg razvoja proizvoda i drugih stvari koje su vezane za ugostiteljstvo, a koje se mogu nadovezivati na „Tap2”. Svi smo učestvovali počevši od osmišljavanja naziva aplikacije, do samog izgleda. Aplikacija je sada u završnoj fazi i nadam se da će krajem ove nedelje ili početkom sledeće izaći prva zvanična verzija, sa minimalnim funkcionalnostima, a na osnovu povratnih informacija koje ćemo dobijati sa tržišta i samih krajnjih korisnika dalje ćemo je unapređivati.

Šta nudi prvobitna verzija?

- Prilikom skeniranja QR koda, svaki gost će otvoriti meni koji se nalazi na vebu. Dakle, reč je o njeb aplikaciji koju nije potrebno prethodno instalirati. Kad se otvori, dobija se kompletna slikovita ponuda sa svim detaljima koje određeni klijent nudi. Možemo da napravimo da cene budu izražene u nekoliko valuta, meni se može promeniti na bilo koji jezik, tu su i nutritivne vrednosti, a ima i opcija da se naruči jelo bez čekanja konobara. Radili smo mala istraživanja i shvatili da se na konobara čeka 10-15 minuta, a naša aplikacija će najmanje za 50 odsto skratiti to vreme. Razmišljali smo u tom smeru da ova aplikacija ide i njima u korist, nikako protiv njih, kao da im je ovo lični asistent. Takođe, aplikacija može da se koristi i u hotelskom segmentu, što se tiče usluge Room Service. Osim toga, aplikacija najveći benefit nudi samim klijentima, odnosno objektima, jer će moći u bilo kom trenutku da promene cenu, ponudu, imaće detaljnu statistiku, pregled onoga što gosti preferirajau, koje su potrošačke navike, jer kontrolno-administrativni panel je bitan za menayment i donošenje novih odluka.

Malopre si spomenuo da aplikacija nije uspela da zaživi pre tri-četiri godine. Šta se tu toliko promenilo i u IT smislu, ali i da li je moguće da nam tada ona nije trebala, a sada je poželjna?

- Ako polazimo od perspektive našeg tima zašto tada nije uspelo -  nismo imali dovoljnu svest o razvijenosti tehnologije u svetu kao i pogleda u budućnost, a opet, tadašnji telefoni nisu bili toliko napredni kao što danas jesu, niti su nam svakodnevno bili neophodni. Gledajući ljude u restoranima, svi su na telefonima, koriste ga kao izvor informacija, kao asistenciju prilikom navigacije, štagod. Smatram da će nam svakim danom biti sve neophodniji i da sve ide u tom pravcu povezivanja sa mobilnim tehnologijama. Mislim da je to trend koji je neizbežan, samo je pitanje vremena da li će zaživeti kod nas ove ili možda već sledeće godine. U nekim drugim zemljama to je već standard, tamo je to stil života. A sada razmišljamo i u smeru krajnjih korisnika, da mogu da očekuju i u narednim mesecima dosta iznenađenja, u smislu nagrada za korišćenje same aplikacije, što će biti dodatna motivacija, kad već idu u objekte koji će posedovati našu aplikaciju.

Mobilne tehnologije, rekao si, služe za spajanje, ali koliko, s druge strane, možda sve to razdvaja ljude i preti F2F komunikaciji?

- Smatram da su telefoni toliko postali sastavni deo života da ne znam šta bi se desilo ukoliko bismo sutra ostali bez njih. Kad već pričamo o sponi gostiju i ugostiteljskog osoblja, mislim da aplikacija neće značajno uticati na udaljavanju, naprotiv, mislimo da će podstaći komunikaciju i u vezi sa korišćenjem same aplikacije, a, budući da skraćuje vreme u usluzi, daje dodatno vreme konobaru da se uključi u konverzaciju sa gostima. Danas nemamo dovoljno radne snage na tržištu rada, niti imamo dovoljno kompetentne radne snage, a da bi se posvetili gostu, potrebno je imati dovoljan broj osoblja kako se konobari ne bi izvinjavali jer žure da usluže drugi sto.

A, šta ćemo sa starijim generacijama koje nisu dovoljno informatički pismene ili sa ljudima koji baš vole da pričaju i ćaskaju sa konobarima?

- Mi smo napravili fokus grupu, u smislu ciljne grupe, i naši klijenti nisu objekti u kojima se okupljaju stariji ljudi. Fokusirali smo se na raspon od 15 do 35 godina, jer želimo da suzimo klijente na one kojima je ova aplikacija zaista neophodna. Ne vidim problem u samoj komunikaciji, niti da će biti nedostatka vremena ili posvećenosti, nebitno koje generacije su u pitanju.

Lea Radlovački