ISTRAGA O PRVOJ PRODAJI SARTIDA Još se čekaju podaci iz Amerike

Kako je „Dnevniku” juče rečeno u Specijalnom tužilaštvu, odgovor iz Amerike dosad nije stigao, a zamolnica za pružanje međunarodne pravne pomoći omogućavanjem određenih podataka i dokumenta, poslata je u septembru 2018. godine. 

Smederevski „Sartid” prodat je 2003. godine iz stečaja američkoj kompaniji „Ju-Es stil”, nakon što je naš koncern crne metalurgije prethodno oslobođen dugova poveriocima, zbog kojih je otišao u stečaj. Istraga okolnostima o tome pokrenuta je u Specijalnom tužilaštvu u martu 2013. godine protiv Nemanja Kolesara, nekadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića. 

Specijalno tužilaštvo je, istovremeno s pokretanjem istrage protiv Kolesara, preuzelo od beogradskog Višeg tužilaštva istragu protiv bivšeg stečajnog upravnika „Sartida” Branislava Ignjatovića i bivšeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića, koja je do tog trenutka trajala čak osam godina, a do danas ukupno duže od 14. 

Prve istražne radnje o tom slučaju počele su, podsetimo, još 2005. godine, protiv  Ignjatovića, Kljajevića i još nekoliko sudija Trgovinskog suda.    

U izveštaju Republičkog javnog tužilaštva iz 2013. godine, u koji je „Dnevnik” imao uvid, navedeno je da se u slučaju „Sartid” istražuju „okolnosti prenošenja mesne nadležnosti stečaja ‘Sartida’ i njegovih šest zavisnih preduzeća s Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu”, okolnosti i u vezi s „odlukom stečajnog sudije kojom je koncern oslobođen svih dugova, koji su u vreme uvođenja stečaja iznosili najmanje 1,7 milijardu dolara, od čega su srpske banke potraživale oko 1,2 milijardu, a većina poverilaca imala sredstva obezbeđenja za svoje potraživanje u vidu hipoteka i zaloga na nepokretnoj i pokretnoj imovini u ‘Sartidu’”.

Navedeno je i da su istragom obuhvaćene okolnosti pod kojima je „predsednik Trgovinskog suda, u svojstvu predsednika stečajnog veća u postupku stečaja poslovnih banaka koje su bile najveći poverioci ‘Sartida’, doneo rešenje kojim je odobreno brisanje sredstava obezbeđenja potraživanja ustanovljenih u korist Invest banke i Beogradske banke”.

Takođe po izveštaju RJT-a, pod lupom su i činjenice da je „u postupku stečaja preduzeća ‘Sartid’, na inicijativu stečajnog upravnika, stečajno veće donelo odluku i odobrilo prodaju preduzeća ‘Sartid’ kupcu ‘Ju-Es stil’, nakon čega je stečajni upravnik 31. marta 2003. zaključio ugovor o prodaji po ceni od 23 miliona dolara”.

„Na taj način su potraživanja poslovnih banaka postala nenaplativa i banke pretrpele štetu. Postupak prodaje ‘Sartida’ je sproveden u toku stečaja, a da pri-tom nije izvršena procena vrednosti imovine ‘Sartida’, nisu razmatrane druge ponude za kupovinu pomenutog preduzeća, niti se s drugim zainteresovanim kompanijama pregovaralo o eventualnoj kupoprodaji ‘Sartida’. Tokom vođenja istražnog postupka izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje kojim je utvrđeno da je vrednost ‘Sartida‘ a. d. u vreme prodaje iznosila najmanje 40 miliona dolara. S obzirom na tu procenu, iznete su sumnje da je ‘Sartid’ prodat po ceni 17 miliona dolara nižoj od najniže procenjene vrednosti preduzeća u vreme zaključenja ugovora”, piše o istrazi slučaja „Sartid” u izveštaju o radu tužilaštava u 2013. godini.

J. Jakovljević