Akvarijum i tropikarijum atrakcije stonog Beograda

I tako s kolena na koleno, uz prepričavanje dogodovština iz vlastitog detinjstva očevi, majke, tetke i stričevi, dede i babe vode svoju decu, bratučad, sestriće i unučad ne bi li bačenom petodinarkom naterali Muju da makar mrdne repom, pokaže bilo kakav znak života, ali zaludu...

I dosadi to, iskren da budem, ne mo’š dete (a sad i unuče) po stoti put voditi da gleda iste životinje, ma koliko se intenzitet dečije cike i vriske ponavljao svakim odlaskom, pa je potpuno iznenađenje bilo slučajno internetsko otkriće postojanja beogradskog javnog akvarijuma i tropikarijuma, ušuškanog u najmirnijem delu srpske prestonice, Dedinju.

Za razliku od one kalemegdanske životinjske sigurne kuće, javni akvarijum i tropikarijum, (Javak) nije na državnoj ili gradskoj skrbi, ne finansira se iz bilo kakvog budžeta, nije se ukačio na grbaču poreskog obveznika, već je čarobno preuređena nekadašnja sportska sala rezultat entuzijazma zaljubljenika u prirodu i akvaristiku, koji su deci, ali i nešto matorijima omogućili da se na jednom mestu upoznaju sa magičnim podvodnim svetom koji su pre mogli da vide samo u dokumentarcima „Nacionalne geografije“ ili počivših Žak Iv Kustoa ili Dejvida Atenboroa.

Hiljade egzotičnih, ali i naših savskih, dunavskih, drinskih i inih rečnih riba, zmije, gušteri, korali, morski sunđeri i zvezde, ali i kojekakve paučaste karakondžule izranjaju u svojim fenomenalno osvetljenim akvarijumima i terarijumima iz mraka izložbenog prostora, pa čovek ima utisak da je promenio planetu. Da, nije to možda impresivno kao da ste u nekom Majamiju, ne skaču iz bazena kitovi ubice, morski slonovi i delfini šutirajući repovima lopte za plažu, ali naspram sveca i tropar, pa je za Srbadiju i poseta beogradskom Javak-u događaj bez presedana, pogotovo što vas osvoji neposrednost i ljubaznost mladih, dece tek, volontera koji su, pored svojih zaduženja u brizi o životinjama i celokupnom živom svetu javnog akvarijuma, na usluzi posetiocima na nenametljiv, skoro pa dirljiv način.

- Ceo projekat je realizovala grupa zaljubljenika u akvaristiku i prirodu uopšte, ljudi koji iz nekih svojih prihoda ostvarenih pravljenjem bazena, akvarijuma i vodenih zidova finansiraju i Javak - pojašnjava nam Branislav Jakovljević, spiritus muvens ove urbane oaze biološkog diverziteta  - Ostatak sredstava dolazi od ulaznica, donacija, programa koje radimo i tako... - skromno će Jakovljević, što uz činjenicu da se karte za decu mlađu od šest godina ne plaćaju, dok je za ostale mališane ona tek 100 dinara (odrasli plaćaju 200 dinara), dodatno svedoči o nesebičnosti i entuzijazmu te grupe ljudi koji su vam priuštili iskustvo da tek pogledom na tropsku ribicu Nema shvatite koliko žuta boja zaista može biti žuta, ali i koliko je kraljevsko plava ona kojom se diči Dori. Ako nije jasno o kojim ličnim „ribljim“ imenima pričam, u okviru Javak-a postoji i bioskopska sala u kojoj „se vrte“ ne samo edukativni dokumentarci, već i crtaći za one najmlađe, željne upoznavanja sa podmorjem tropa, pa izvol’te.

Da edukativna strana Javak nije zanemarljiva govori i to što su, pored škola, redovni gosti, pa i volonteri  profesori i studenti Biološkog, Veterinarskog i inih srodnih fakulteta, jer ono što ovde mogu da vide na impresivan način proširuje znanja o bogatstvu prirode naše planete. Biotopi koji zorno predstavljaju i doslovno sve delove sveta, od dalekog istoka, tropa, preko kontinentalne Evrope do Australije i Južne Amerike, pirane, morune, japanski i „naši“ šarani, kečige i pastrmke-potočare, jastozi, tarantule i pitoni ali i neobična, mitska dugačka riba aruana koju sujeverni dalekoistočnjački poslovni ljudi drže u svojim akvarijumima da svojim rastom osiguraju, svedoče rast i razvoj njihovog biznisa i svakog drugog prosperiteta, svakako su dobar razlog da prestanete da maltretirate vremešnog kalemegdanskog Muju, jer se taj ionako poslednji put pomakao još za vreme Rezolucije Informbiroa.

Tekst i foto: Milić Miljenović