Bajatović za "Dnevnik": Gasa će biti, i to po staroj ceni
NOVI SAD: Cena gasa na domaćem tržištu neće se menjati, a po rečima generalnog direktora JP „Srbijagas” Dušana Bajatovića, za predstojeću zimu obezbeđeno je dovoljno tog energenta.
Osim podrške „Gasproma” i Vlade Srbije, tome su doprineli i naši partneri iz Mađarske, Češke, Austrije, rekao je Bajatović. Kako je dodao, zakupljeni su transportni pravci i dodatno je kupljeno oko 400.000.000 kubnih metara gasa, u skladištu gasa u Banatskom Dvoru ima 550.000.000 kubika, „Gasprom” je garantovao da će se srpskom tržištu dnevno isporučivati oko 13.000.000 kubnih metara gasa, tako da je snabdevanje obezbeđeno i potpuno pouzdano, a iako nas je koštalo nešto malo više, to se neće se odraziti na cenu gasa u Srbiji.
Po njegovim rečima, promenu cene gasa ne treba očekivati ni narednih meseci. Naime, pri formiranju cene prirodnog gasa koristi se naftna formula, pa se, ističe Bajatović, s obzorom na sadašnju situaciju, s velikom verovatnoćom može reći da će cena gasa biti stabilna tokom sledeće godine.
Zabrinutost da li će na domaćem tržitu biti dovoljno gasa bila je izazvana najavama da bi mogla biti obustavljena isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine. To se, ipak, nije desilo, a da bi Srbija obezbedila mogućnost da se gas na tržište doprema iz više pravca, rade se interkonecije, među kojima je i izgradnja „Turskog toka”. Po Bajatovićevim rečima, izgradnja južnog kraka inetrkonektora od Bugarske do Mađarske, kroz Srbiju, odnosno kraka „Turskog toka“, odvija se po planu, postavljena su 403 kilometra cevi, ali se za sada još ne može reći kada bi tim gasovodom mogao poteći gas. On nagašava da se interkonekcija Bugarska–Mađarska radi uz poštovanje svih pravila propisanih Trećim energetskim paketom i u skladu sa srpskim Zakonom o energetici, i za to je dobijeno izuzeće i pozitivno mišljenje Evropske komisije.
Potrošnja gasa i Srbiji raste i beleži se povećanje od čak 30 odsto, a reč je uglavnom o privrednim potrošačima. Dušan Bajatović ističe da svi strani investitori u Srbiji zahtevaju priključak na gasnu mrežu.
Da bismo svim lokalnim samoupravama obezbedili mogućnost da odgovore na taj zahtev, u toku je gasifikacija delova Srbije koji nisu priključeni na gasnu mrežu i na taj način imaju iste uslove za privlačenje investitora, kazao je naš sagovornik.
Postavljanje cevi je završeno, ali je ostalo još posla i očekujemo da će u Srbiji sve biti urađeno do kraja 2020. godine. Kada bi tim gasovodom mogao poteći gas teško je reći jer mnogo toga zavisi i od drugih učesnika u poslu – u Bugarskoj i Mađarskoj. Izgradnja gasovoda u Mađarskoj trebalo bi da bude gotova do kraja 2021. godine, u Bugarskoj se gradi oko 500 kilometara i privremeno rešenje koje bi moglo biti urađeno do kraja maja, najkasnije septembra naredne godine u Srbiji je priključnje na krak gasovoda koji će iz Bugarske ići do Zaječara, što bi omogućilo da se dnevno u Srbiju dopremi 8,7 miliona kubika, odnosno oko tri milijarde kubika godišnje, kazao je Bajatović.
On je ukazao na to da je kapacitet tog gosovoda u Srbiji 13,88 milijardi kubika, a za srpsko tržište gas će se iz gasovoda preuzimati na tri mesta – u Paraćinu, Beogradu i Zrenjaninu.
Značaj tog gasovoda za Srbiju je vešestruk – a pre svega je važan jer omogućava diverzifikaciju pravaca dopreme gasa u Srbiju. Uz to, doprineće povoljnijoj ceni gasa, većoj konkurentnosti, pouzdanost snabdevanja biće daleko veća... Naravno, tu su i prihodi će se ostavrivati zbog prolaska gasovoda kroz teritoriju Srbije, a oni bi, po svim osnovama, trebalo da budu između 50.000.000 i 70.000.000 evra godišnje, istakao je Bajatović.
Nedavno je JP „Srbijagas” preuzeo upravljanje DP „Novi Sad – gas”, a to preduzeće postaće deo JP „Srbijagas”, ali će poslovati kao samostalno pravno lice.
To rešenje je najbolje za sve, ali pre svega za potrošače, pošto ne samo da dobijaju pouzdanog distributera već i najpovoljnijeg jer je cena kubika gasa za naše potrošače najpovoljnija na tržištu, kazao je Bajatović.
Po njegovim rečima, uskoro će slično biti u još nekoliko preduzeća / distributera gasa – Zrenjaninu, Vrbasu, Kovinu, Loznici...
Distribucija gasa ne treba da bude komunalna delatnost, a pošto će uskoro biti izdvojena iz JP „Srbijagas”, biće formirane četiri distributivne zone – Beograd i Novi Sad, i još dve u centralnoj Srbiji, poručio je Bajatović.
Govoreći o interkonekciji Srbija–Bugarska, odnosno izgradnji gasovoda Niš–Dimtrovgrad–Sofija, Bajatović je kazao da je dobijena građevinska dozvola, da se završava eksproprijacija i da će sledeće godine biće objavljen javni kokurs za izvođača radova.
Zahvaljujući tome, biće omogućeno povezivanje s terminalom za LNG – utečnjeni prirodni gas u Aleksandropulosu u Grčkoj, kao i doprema potencijalnih količina gasa iz TAP-a i TANAP-a. Evropska unija je taj projekat podržala s 48.000.000 evra, a osatak do 85.000.000 obezbediće JP „Srbijagas“, rekao je Bajatović.
Dobrila Mlađenović
