Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Novi Sad i arhitektura: Novi soliter na Bulevaru oslobođenja

22.12.2019. 10:07 10:09
Piše:
Foto: M. Kovačević

NOVI SAD: Da hiperprodukcija ne mora obavezno da znači gubljenje autorskog identiteta pokazuje delovanje arh. Milana Kovačevića (Novi Sad, 1971) i grupe arhitekata okupljenih u njegov biro za projektovanje i inženjering ''Studio I''.

Kao jedan od najzaposlenijih arhitektponskih biroa u gradu poslednjih godina posebno su angažovani na projektovanju stambenih i stambeno-poslovnih objekata. Do sada su isporučili skoro neverovatnih dve stotine osamdeset(ak) (izvedenih) projekata dok su još dvadeset trenutno u gradnji ili u procesu projektovanja. Mada biro, sastavljen od sedam arhitekata mlađih generacija poteklih sa novosadskog Arhitektonskog fakulteta, projektuje mnogo što izaziva jednu vrstu zasićenosti i manirizma, ipak u svakom od novih radova uspevaju da ostanu dosledni svom likovnom izrazu pronalazeći nove forme.

Fasade su im prepoznatljive, lepih i mirnih linija, kombinatorika balkona i fasadnih ispusta bliska je ođecima minimalističke arhitekture u kojoj se, samo kroz nekoliko arhitektonskih akcenata, dobija originalni i prepoznatljivi izgled. Unutrašnja stambena kombinatorika je razrađena do tančina, stanovi su prostrani, dobro pozicionirani i savremeno opremljeni kvalitetnim detaljima.

Jedan od poslednjih u nizu, svakako po visini i najimpozantniji je šesnaestospratna zgrada poznata kao “Đenerali”, po sedištu ove osiguravajuće kuće, sa bruto kvadraturom od blizu dvadeset hiljada metara. Prizemlje, galerija i prvi sprat su poslovne, dok su ostali spratovi stambene namene sa sto dvadeset stambenih jedinica raznovrsnih struktura i veličina. Tokom višegodišnjih priprema za izradu urbanističkog plana pozicije ključni faktor koji je otvorio put realizaciji objekta ovog impozantnog formata je pažljiv pristup i priprema dovoljnog broja parking mesta koja će opsluživati korisnike i posetioce. Investitor (City Gradnja) je planiranjem velike garaže u unutrašnjosti bloka i suterenskih garaža ispod samog objekta, omogućio kapacitet od približno dvesta pedeset parking i garažnih mesta na parceli što je duplo više od važećih urbanističkih standarda. Po spoljašnjoj strukturi objekat donekle podseća na palate Albanija na beogradskim Terazijama ili pak na Brašovanovu glavnu poštu u Novom Sadu.

Visina kule je usklađena sa postojećimm objektima na Bulevaru oslobođenja (Palata NiS, “Agrovojvodina”). Glavni saradnik na projektovanju objekta bio je arh. Aleksandar Kosina dok je projekat konstrukcije izradio inžinjer Miloš Kovačević. Izvođačke radove izvelo je građevinsko preduzeće “Raz”.

Objekat je karakterističan i po tome što su prilikom projektovanja sprovedene stroge norme protivpožarne zaštite za zgrade velike visine kao i po specifičnom metodu postavljanja fasade na podkonstrukciji  koja je izvedena laserskom metodom i preciznošću tako da su ploče obloge i fasadna stolarija mogli biti ugrađeni milimetarski precizno bez naknadnog uzimanja mera. Fasadna obloga su fibercementne ploče, postavljene na podkonstrukciji po sistem “ventilirajuće” fasade. To je, u stvari, poznati tradicionalni materijal eternit koji je korišćen još u XIX i početkom XX veka, najčešće kao krovni pokrivač. Primeri njegove upotrebe su krovovi Menratove palate i Elektrotehničke škole. Razlika je samo što je u ovom slučaju za ploče korišćen beli cement. U svojoj dvadesetogodišnjoj projektanskoj karijere ovaj objekat je jedan od najimpozantnijih Kovačevićevih projekata koji je već po izgradnji postatao novi reper na centralnom delu Bulevara oslobođenja. Arh. Kovačević je inače izvanredan crtač, po čemu je poznat još iz studentskih dana sa beogradskih studija arhitekture, a poseduje i veoma ozbiljnu biblioteku knjiga o savremenoj svetskoj i domaćoj arhitekturi.

Vladimir Mitrović 

Piše:
Pošaljite komentar
Lazar Kuzmanov, arhitekta: Još uvek nisam odigrao svog Hamleta

Lazar Kuzmanov, arhitekta: Još uvek nisam odigrao svog Hamleta

25.11.2019. 13:17 13:19
Srpske arhitekte na Piranskim danima arhitekture

Srpske arhitekte na Piranskim danima arhitekture

09.12.2019. 11:15 11:17