Ninine mustre: Gužva
Vreme praznika ili vreme slava kojem se svi radujemo, jer ćemo da se družimo, pevamo, jedemo i pijemo, ima naravno kao i sve drugo na ovome svetu, svoju manje lepu i privlačnu stranu.
Meni recimo najveće čuđenje izaziva ta gužva i užurbanost koja se stvara po gradu. Svi jurcaju kao muve bez glave, kao da će svakoga trenutka sve prodavnice biti zatvorene i da će svi parkinzi ovoga sveta nestati u sledećem momentu.
Ne umem da objasnim zašto se praznična euforija pretvara u opterećenje i problem, ali imam da podelim sa vama ideju kako bismo čak i te nelagodne situacije mogli da preokrenemo u korisne. Mislim na korist u smislu podizanja svesnosti i postizanja mira čak i u takvim okolnostima. Nije to ništa novo, a ipak, verujem da može da donese ogromne promene u životu svih nas. Kada krenem da nešto obavim, a primetim da je gužva u gradu, potrudim se da moja pažnja ne bude usmerena na tu situaciju, nego na moju reakciju na tu situaciju. Mnogo se obradujem kada uhvatim sebe kako reagujem. Kada mi neki vozač bezobrazno preseče putanju, ili naglo skrene bez signalizacije, ja odreagujem tako što mu u mislima kažem kako je eto, šteta što tako lep i moćan auto nema ugrađen žmigavac. Onda zamišljam izraz njegovog lica dok mu to saopštavam i računam koliko bi mu vremena bilo potrebno da shvati moju ironičnu opservaciju. Za to vreme moje se raspoloženje vratilo u normalu, ili se čak i popravilo i sva gužva i nervoza me na neki volšeban način više ne dotiče. Isto tako, kada uđem u neku radnju, prvo na šta obratim pažnju bude način na koji ću se javiti prodavačici. Bez obzira na to kakav je njen odgovor, moje svesno, ljubazno pozdravljanje mene uvek oraspoloži i drži me još dugo, čak i kada prodavačica bude neljubazna. A to se vrlo retko dešava. Isprobala sam to više puta i tvrdim da je ljubaznost mnogo jača. Čak i kada je neka mušterija pre mene prodavačicu žestoko iznervirala, ta moja ljubaznost bude kao neki lek za ranu koji je možda neće izlečiti, ali bol svakako može ublažiti. Osmeh uvek pobedi.
Kada god se fokusiram na ono što ja radim, na to kako se ja ponašam i osećam, po pravilu se dešava da upravo takve situacije oko sebe i doživljavam. Svi ti užurbani i nervozni ljudi, postanu moji „sapatnici“ koji samo žele da, baš kao i ja, stignu da obave ono što su naumili i stignu do svojih najdražih, u neki svoj mir i prijatniji ambijent. Otvori se neki veliki i kao pamuk mekani prostor razumevanja i opraštanja, kako njima zbog žurbe i nepažnje, tako i sebi. Sigurno sam i ja mnogo puta nekome nepažnjom presekla put, nisam dala žmigavac na vreme, ili sam možda nakon neprijatnog telefonskog razgovora, ušla natmurenog lica u prodavnicu. Kada sve shvatimo kao deo sopstvenog sazrevanja i odrastanja, onda ni gužva više nije neprijatna. I na nju bi trebalo računati kao na deo praznične atmosfere i čak ćemo i u toj gužvi moći da uživamo, kada promenimo način na koji je posmatramo. Umesto izgužvani, budimo nasmejani.
Nina Martinović Armbruster
