Stojim pravo: Roditelji i profesori za lakše đačke torbe

Iako sama ideja nije novina, inicijativi „Stojim pravo”, koju su pokrenuli Razvojni centar za decu i odrasle „Faktor” i portal Detinjarije.com, pridružilo se već u toku prve nedelje 39 škola, i to ne samo iz Srbije nego i iz Bosne, a biće ih, kažu direktori, i više nakon što dobiju zeleno svetlo od Saveta roditelja i Nastavničkih veća. Materijale neophodne za sprovođenje inicijative – plakat, predlog obaveštenja za Nastavničko veće i predlog obaveštenja za roditeljske sastanke, osmoletke dobijaju u elektronskom obliku odmah nakon popunjavanja formulara u rubrici „Prijavite vašu školu” na sajtu Stojimpravo.detinjarije.com

Godinama unazad slušamo kako su deci teške torbe, kaže pedagoškinja Snežana Golić.

Kako je dodala, ona je kao roditelj pre otprilike četiri i po godine postala svedok tome i od tada je počela aktivno da razmišlja kako bi mogao da se reši ovaj problem.

U međuvremenu, ostvarila sam divnu saradnju s portalom „Detinjarije”, koji je u ovom slučaju odigrao važnu ulogu u obaveštavanju medija i preuzimanju odgovornosti za realizaciju projekta zajedno sa Razvojnim centrom „Faktor”, čiji sam koordinator. Kao neko ko dobro poznaje sistem iznutra, znali smo da deca za 45 minuta ne mogu da koriste sve ono što nose i da je problem samo do informacije šta je potrebno na sledećem času. Naravno da bi izdavači mogli da budu tema, ali prilično nedodirljiva iz mog ugla. Hteli smo da razmišljamo na praktičniji, brži, jednostavniji način i okrenuli se tome da dogovor kuću gradi, kaže Golićeva.

Inicijativa je, kaže, podvrgnuta analizi Podružnice pedagoga osnovnih škola Južnobačkog okruga pre nego što je pokrenuta.

Pokušavali smo da nađemo eventualne probeme u realizaciji, dodaje.

Po njenim rečima, sem odgovornosti, odnosno neodgovornosti učenika na ovu temu nisu našli drugi, čak su kolege bile sigurne da će nastavnici lepo prihvatiti inicijativu i da to neće raditi zato što moraju, već zato što su i sami svesni da je deci ovako teško.

Posle Podružnice pedagoga, krajem oktobra izneli smo predlog pred Aktiv direktora. Sa više od 100 direktora Južnobačkog i Sremskog okruga i načelnikom Školske uprave Novi Sad jednoglasno smo doneli odluku da se inicijativa pokrene, navela je naša sagovornica.

Za celu ideju, koja je primenjiva na sve razrede osmoletki, najvažnije je umrežavanje, tvrdi Golićeva, a ključni trenutak je da mlađa deca s roditeljima, a stariji uzrasti sami, zaista zapišu i ponesu dogovoreno.

U petom i šestom je najteže jer nastavnici nemaju informaciju šta ko traži od kolega, za razliku od učiteljica, kaže.

Kako dodaje, neki predmeti imaju i po pet knjiga, a tome treba dodati geografski atlas, opremu za fizičko, posebne sveske za domaće zadatke i lektiru.

Neki insistiraju na tome da se sveska za geografiju koristi četiri godine, zbog čega mora biti debela i ukoričena. Teškim torbama doprineo je i moderan školski pribor. Kad se sve to sabere, mislim da i odrasle, koji sve to nose češće nego deca, zabole leđa. A kao najveći problem u celoj priči vidim izostanak socijalizacije, druženja od kuće do škole, osamostaljivanja. Moram priznati da, dok nisam bila u toj poziciji te svakodnevno nosila 16-17 kilograma, problem teških torbi shvatala sam mnogo površnije, navela je Golićeva.

Digitalizacija će nam koliko doneti, toliko i oduzeti. Zato sam lično za kombinaciju tradicionalnog i modernog. Naša generacija voli miris papira, a nije nam zgodno ni da dete gledamo dugo pred elektronskim uređajem. Nećemo nikad moći da znamo da li igra igricu ili čita knjigu, kao što je reklo, jer se više aplikacija može otvoriti u isto vreme, dok poruke koje stižu remete učenje, zaključuje.

S. Milačić