overcast clouds
2°C
07.02.2025.
Нови Сад
eur
117.0992
usd
112.8015
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Стојим право: Родитељи и професори за лакше ђачке торбе

09.12.2019. 11:22 13:53
Фото: Dnevnik (arhiva)

НОВИ САД: Дугогодишњем проблему тешких школских торби, које не само да изазивају деформитете кичменог стуба код деце већ негативно утичу и на друге аспекте развоја, може се доскочити врло једноставно – тако што ће просветни радници благовремено обавештавати ученике о потребним наставним средствима за наредни период или час, те тражити максимално два по предмету.

Иако сама идеја није новина, иницијативи „Стојим право”, коју су покренули Развојни центар за децу и одрасле „Фактор” и портал Detinjarije.com, придружило се већ у току прве недеље 39 школа, и то не само из Србије него и из Босне, а биће их, кажу директори, и више након што добију зелено светло од Савета родитеља и Наставничких већа. Материјале неопходне за спровођење иницијативе – плакат, предлог обавештења за Наставничко веће и предлог обавештења за родитељске састанке, осмолетке добијају у електронском облику одмах након попуњавања формулара у рубрици „Пријавите вашу школу” на сајту Stojimpravo.detinjarije.com

Годинама уназад слушамо како су деци тешке торбе, каже педагошкиња Снежана Голић.

Како је додала, она је као родитељ пре отприлике четири и по године постала сведок томе и од тада је почела активно да размишља како би могао да се реши овај проблем.

У међувремену, остварила сам дивну сарадњу с порталом „Детињарије”, који је у овом случају одиграо важну улогу у обавештавању медија и преузимању одговорности за реализацију пројекта заједно са Развојним центром „Фактор”, чији сам координатор. Као неко ко добро познаје систем изнутра, знали смо да деца за 45 минута не могу да користе све оно што носе и да је проблем само до информације шта је потребно на следећем часу. Наравно да би издавачи могли да буду тема, али прилично недодирљива из мог угла. Хтели смо да размишљамо на практичнији, бржи, једноставнији начин и окренули се томе да договор кућу гради, каже Голићева.

Иницијатива је, каже, подвргнута анализи Подружнице педагога основних школа Јужнобачког округа пре него што је покренута.

Покушавали смо да нађемо евентуалне пробеме у реализацији, додаје.

По њеним речима, сем одговорности, односно неодговорности ученика на ову тему нису нашли други, чак су колеге биле сигурне да ће наставници лепо прихватити иницијативу и да то неће радити зато што морају, већ зато што су и сами свесни да је деци овако тешко.

После Подружнице педагога, крајем октобра изнели смо предлог пред Актив директора. Са више од 100 директора Јужнобачког и Сремског округа и начелником Школске управе Нови Сад једногласно смо донели одлуку да се иницијатива покрене, навела је наша саговорница.

За целу идеју, која је примењива на све разреде осмолетки, најважније је умрежавање, тврди Голићева, а кључни тренутак је да млађа деца с родитељима, а старији узрасти сами, заиста запишу и понесу договорено.

У петом и шестом је најтеже јер наставници немају информацију шта ко тражи од колега, за разлику од учитељица, каже.

Како додаје, неки предмети имају и по пет књига, а томе треба додати географски атлас, опрему за физичко, посебне свеске за домаће задатке и лектиру.

Неки инсистирају на томе да се свеска за географију користи четири године, због чега мора бити дебела и укоричена. Тешким торбама допринео је и модеран школски прибор. Кад се све то сабере, мислим да и одрасле, који све то носе чешће него деца, заболе леђа. А као највећи проблем у целој причи видим изостанак социјализације, дружења од куће до школе, осамостаљивања. Морам признати да, док нисам била у тој позицији те свакодневно носила 16-17 килограма, проблем тешких торби схватала сам много површније, навела је Голићева.

Ормарићи су помогли у школама које су имале финансијску или просторну могућност за то, али првенствено за одлагање музичких инструмената и uybеnika који се ређе користе, а помоћи ће више када учила буду дигитална, додаје она.

Дигитализација ће нам колико донети, толико и одузети. Зато сам лично за комбинацију традиционалног и модерног. Наша генерација воли мирис папира, а није нам згодно ни да дете гледамо дуго пред електронским уређајем. Нећемо никад моћи да знамо да ли игра игрицу или чита књигу, као што је рекло, јер се више апликација може отворити у исто време, док поруке које стижу ремете учење, закључује.

С. Милачић

 

Пошаљите коментар
Ђачке униформе – понос, потреба или мрска обавеза?

Ђачке униформе – понос, потреба или мрска обавеза?

21.10.2019. 11:56 12:00