Po gradovima cveta biznis dostave hrane, lekova, poklona...

Dostava je danas najbrže rastući kanal prodaje hrane u restoranskom biznisu i taj trend će se, tvrde stručnjaci, zadržati u narednim godinama.

Gotovo da nema restorana, picerije, palačinkarnice i svih onih koji se bave pripremom hrane, a da nije na aplikacije nekog od servisa za dostavu. Osim domaćih kompanija koje se već godina bave dostavom hrane, letos je u Srbiju stigla i španska „Glovo”, koja omogućuje naručivanje i dostavu, od hrane i namirnica, poklona, cveća pa do farmaceutskih proizvoda, čak i dokumenata. Aplikacija te kompanije trenutno je dostupna samo u Beogradu, a u planu je proširenje i na Novi Sad i Niš.

Ta multifunkcionalna aplikacija, koja omogućava pristup najboljim restoranima, supermarketima, prodavnicama, apotekama, osnovana je 2015. godine u Barseloni, a u planu je i region jugoistočne Evrope, pa će u narednom periodu raditi na širenju poslovanja, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Zaposleni u kompaniji „Glovo” imaju na raspolaganju automobile, bicikle, skutere. U zavisnosti od udaljenosti, vremenskih okolnosti i gužve u saobraćaju, zaposleni u toj kompaniji koriste ono što im je u tom trenutku najpraktičnije. U Beogradu ima osmoro zaposlenih, a ukupan broj s dostavljačima i saradnicima je 300.

Aplikacija „Glovo” prisutna je u 247 gradova i 26 zemalja širom sveta, sarađuje s mrežom od više od 36.000 aktivnih kurira i isporuči više od 40 miliona poruybina godišnje.

U Srbiji, a slično je i susednim državama, najveći broj dostavljača su učenici srednjih škola i studenti, a do posla na taj način sve više dolaze i starija nezaposlena lica.

Od pre nekoliko dana i Novosađanima je dostupna „Njolf” aplikacija, finski servis za dostavu, čiji kuriri s plavim torbama donose poruybinu na kućnu adresu. Oni gradom krstare na biciklima, skuterima ili u automobilima, trudeći se da u najkraćem mogućem roku dostave poruybinu. Oni čak nude i mogućnost plaćanja poruybine onlajn.

Dok su kod nas sve popularniji servisi za dostavu hrane, ali i drugih proizvoda na kućnu adresu, vodi se rasprava o tome ko štiti dostavljače koji se vide na biciklima, motorima, električnim trotinetima… s velikim plavim, žutim i naranyastim kutijama, koje građani lako dobijaju preko aplikacije, i ko brine o njima. Naime, reč je o momcima i ponekoj devojci, koji razvoze hranu i druge potrepštine, a koji se angažuju preko raznih agencija za zapošljavanje ili omladinskih servisa. Zakonom u Srbiji nije regulisano kako kuriri, odnosno dostavljači, ostvaruju pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje, ili ko je odgovaran u slučaju povrede na radu, odnosno kada dostavljaju poruybinu.

Po oceni predsednice ASNS-a Ranke Savić, kuriri, odnosno dostavljači, nemaju prava kao zaposleni na određeno i neodređeno vreme, što znači da nemaju pravo ni na godišnji odmor, regres, topli obrok, prevoz.

– Može se s pravom postaviti pitanje kako je rad kurirskih onlajn službi regulisan, kao i koji se zakoni primenjuju na te zaposlene – smatra Ranka Savić. – Problem naše države je što toleriše razne vidove rada, a da za to nema osnova u zakonu. Na kraju, to pitanje se postavi tak kada se desi neki veći problem.

Dostavljači rade samo kada su potrebni servisu za dostavu i njihov pravni status, ruku na srce, nije regulisan ni u zapadnoevropskim državama, odakle je fenomen takozvane uberizacije i krenuo. U Ministarstvu rada objašnjavanju da se nijedan radnik kurirskih službi koje funkcionišu preko aplikacija nije obratio Inspektoratu za rad, iako na to ima pravo. Oni, objašnjavaju u tom ministarstvu, s obzirom na to da rade za onlajn kurirsku službu, treba da se obrate Tržišnoj inspekciji.

LJ. Malešević