KAD MAMA STUDIRA: Žongliranje pelenama i skriptama

Prema veb-portalu „Akademska beba”, ginekološkoj službi Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad javi se u proseku 150 trudnica tokom godinu dana.

– Ne mislim da studentkinje baš planiraju trudnoću, ali ukoliko se odluče na to, ne bi trebalo da se plaše – smatra Novosađanka Jelena Pavkov (1992) iz Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koja to potvrđuje i sopstvenim primerom, budući da čeka treću bebu. – Osim što kod nas ima dosta starijih akademaca, među njima prednjače devojke, pa trudnice na našem fakultetu nisu retkost. Profesori su puni razumevanja i tolerantni u pogledu predispitnih obaveza, a lako se možemo dogovoriti i kako da nadoknadimo izgubljene bodove, ukoliko ima potrebe za tim. Studentska ambulanta je takođe za svaku preporuku.

Kad je prvi put saznala da je trudna, Jelenu je dočekala podrška većine, mada osuđujuća i iritantna pitanja „kako planiraš da završiš fakultet uz bebu” nisu bila retka. Sa trećom prinovom na putu okolina je već bila negativnija, ali na sve se čovek navikne, kaže ona pomirljivo. Najveća boljka mladih roditelja je odlazak na predavanja kad zakaže „baka servis”.

– U tom slučaju, bolje pauzirati godinu, nadati se mestu u predškolskoj ustanovi i završiti studije polako, bez većih nerviranja. Roditelji nam pripomognu oko čuvanja dece koliko mogu jer su i oni zaposleni. Najstariju ćerku smo uspeli da upišemo u vrtić, druga je već dve godine na listi čekanja, a za najmlađu ću odmah konkurisati, bez obzira na to što kažu da trećem detetu on automatski sleduje. O subvenciji i ne razmišljamo jer je to za nas prevelik trošak. Najteže od svega mi pada što živimo kao podstanari, pa oboje moramo da radimo – priznaje uz opasku da budžet dopunjuje časovima gimnastike za najmlađe.

Organizacija je, tvrdi, ključ svega, pa kada je dobra, sve nekako uigrano teče. Deca su, kaže, takođe od velike pomoći, brinu jedna o drugoj i jedva čekaju seku.

– Pošto mnogo vremena provodim sama sa njima, trudim se da ih osamostalim koliko je to moguće za njihove tri i po, odnosno dve godine – dodaje. – Znaju same da spreme šta će obući, rasklone za sobom, pokupe prljav veš, stave ga u mašinu, dodaju mi da ga raširim i otimaju se koja će prva usisivati, mada se više igraju, ali to je dobar početak. Ako treba da učim, „uče” i one. Mlađa crta, boji ili čita knjige i priča priče, a druga ima zbirku zavrzlama sa svakakvim zadacima pa joj je interesantno. Kad im pažnja popusti, sledi mali predah uz užinu, pa plastelin, kojim su u stanju da se igraju satima, a dok spavaju, imam vremena da se preslišam.

Sada diplomirana novinarka i taze diplomirani master učitelj, Marijana Grmuša (1994) saznala je da će postati majka na trećoj godini studija na Filozofskom fakultetu. Pored ogromne sreće koja je obuzela i nju i partnera, usledila je panika.

– Želela sam da budem najbolja majka na svetu, ali i da nastavim školovanje – priznaje Marijana, koja je i tada živela na relaciji Novi Sad – Vrbas. – Verovala sam da ta dva „zadatka” mogu uspešno da se izvrše ukoliko budem napravila pravi korak. Kada sam bila sigurna da se sa zdravstvene strane sve odvija kako treba, odlučila sam da razgovaram sa mentorkom godine o svojoj situaciji. U dogovoru sa njom i sa svim profesorima na fakultetu, cele godine sam svakodnevno išla na predavanja, redovno davala ispite i uspešno završila istu u prvom roku. S obzirom na to da mi je termin porođaja bio zakazan u novembru, podrazumevalo se da četvrtu godinu neću moći redovno pohađati. Odlučila sam da napišem molbu Veću fakulteta, u kojoj sam tražila da budem oslobođena predavanja, jer nikako nisam želela da zamrznem godinu. Pošto je molba prihvaćena, na četvrtu godinu upisala sam se kao redovan student na budžetu, sve predispitne obaveze izvršavala kod kuće i radove slala mejlom, a ispite položila već u januaru. Ista situacija je bila i u drugom semestru. Uz veliku podršku porodice, prijatelja i profesora, iako neispavana, uspela sam da diplomiram prva u generaciji, sa prosekom iznad devet. U oktobru iste godine konkurisala sam na somborskom Pedagoškom fakultetu, znajući da me čeka i polaganje diferencijalnih ispita.

Tvrdi da nijedan dan nije bio miran, a učenje u tandemu sa ćerkom, u odsustvu supruga koji je zbog posla uglavnom na putu, često bi se završilo inovativnim „ilustrovanjem” udžbenika. Posle doručka sledilo je „bežanje” od deteta u bibilioteku, zatim „bežanje” iz bibliteke kući, bez zapostavljanja ijednog segmenta svog života. Trenutno se odmara, nadoknađujući sve vreme koje nije provela sa ćerkom Mašom, a u planu su joj i doktorske studije. Smatra da odgađanje majčinstva zbog karijere nije rešenje.

– Nije nikako lako biti majka studentkinja, ali sve se može ako imate jaku volju, želju za uspehom, dobru organizaciju i motivaciju – dodaje. –Smatram da bi svaka obrazovna ustanova trebalo da se pozabavi i tim pitanjem. Ne bi bilo loše kada bi se u okviru njih osnovala udruženja gde bi se mlade mame i trudne devojke osećale dobrodošlo, gde bi dolazile na šoljicu prijatnog razgovora, pa i dobile savet lekara opšte prakse, a jaslice bi bile pravi spas kada mame dođu da polažu ispite.

Slađana Milačić