Klimatske promene nemaju veze sa Milankovićevim ciklusima
Prema “Guglovoj” statistici pretraga pojmova, “klimatske promene” su među par najčešće pominjanih reči u poslednje dve godine, dok je ugledni britanski rečnik “Kolins” klimatske proteste proglasio za “Reč godine” u 2019. godini.
Ova oblast nauke kako u stvarnom tako i u virtuelnom svetu zahvata vrlo široko i sada se ovim problemom bavi na desetine hiljada stručnjaka sa svih strana sveta.
Međutim, kada se Guglu postavi pitanje o počecima izučavanja klimatskih promena, ovaj pretraživač, ali i svetska akademska javnost, ističu jedno ime - našeg čuvenog naučnika Milutina Milankovića koji je svojim istraživanjima i proračunima “zaokružio” ovu naučnu oblast. Nizom svečanosti, ove godine su obeležena dva njegova jubileja – 140 godina od rođenja i 110 godina od njegovog dolaska na Beogradski univerzitet. Međutim, nisu samo jubileji nakon toliko godina ponovo “izbacili” Milutina Milankovića u prvi plan, već upravo klimatske promene kojima svedočimo, a kojima je on posvetio svoju naučnu karijeru. Prema rečima akademika Zorana Kneževića, nekadašnjeg direktora Astronomske opservatorije u Beogradu, koji je nedavno u novosadskom ogranku SANU održao predavanje posvećeno Milankovićevom najznačajnijem delu “Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”, mora se istaći da se Milanković bavio prirodnim promenama klime i ledenim dobima izazvanim prirodnim pojavama na Zemlji i u vasioni i da se njegov rad teško može uvezati sa danas aktuelnim promenama klime na koje presudan uticaj ima čovek i njegovo delovanje.
- Primetno je da poslednjih godina postoji jedan, doduše ne baš masovan deo naučnika koji tvrde da ljudski faktor sa svim svojim uticajem ne može da izazove ovakve promene u klimi kakve se očigledno dešavaju u poslednjih pedesetak godina i da odgovore na ta pitanja takođe treba tražiti u Milankovićevim ciklusima ledenih doba. Međutim, već sada ima previše pokazatelja i gotovo svakodnevno stižu novi dokazi da čovek ipak i te kako može da izazove zagrevanje planete i druge efekte koji utiču na globalnu promenu klime koja nam se dešava – kaže Knežević, uz napomenu da prema Milankovićevim proračunima sledeće ledeno doba pod uticajem prirodnih pojava, na Zemlji treba da nastupi tek za oko 46 hiljada godina. -Osim toga, mi se sada suočavamo sa vidljivim promenama klime i to u veoma kratkom roku od svega 50 ili 100 godina, dok se u Milankovićevim radovima, kao i kod naučnika koji su nastavili da razvijaju njegove teorije, posmatraju znatno duži periodi jer i svaki proces koji utiče na prirodnu pojavu ledenih doba na Zemlji traju desetinama hiljada godina i nemoguće ih je povezati sa onim što se dešava danas.
Prema Kneževićevim rečima Milankovićevi ciklusi jesu baza svih klimatskih promena, ali oni deluju u nekim drugim geološkim i vremenskim intervalima.
- Naravno da je nauka o promenama klime nastavila da se razvija i posle Milankovića i danas se govori o još više faktora koji utiču na prirodnu promenu klime, ali su njegovi proračuni osnov za svako izučavanje i istraživanje što je opšteprihvaćena stvar u celom svetu. Danas su oni još precizniji tako da se može utvrditi kako se klima menjala na planeti u periodu od nekoliko stotina hiljada godina, a donekle se može i predvideti kako će se ubuduće menjati kada su prirodni procesi u pitanju. Međutim, kada govorimo o antropogenom uticaju, odnosno uticaju ljudskog delovanja na klimu, bojim se da niko u ovom trenutku ne može da predvidi dalji razvoj. Možemo samo da se nadamo da ćemo se urazumiti i da ćemo u budućnosti uspeti da klimu vratimo pod uticaj prirodnih pojava – zaključujue Knežević.
Prema rečima akademika Kneževića, postoje i pozitivni primeri ljudskog uticaja na klimu, koji donekle ohrabruju nadu da možemo da učinimo nešto za našu planetu, poput one kada je gas freon masovno povučen iz proizvodnje rashladnih uređaja, upravo zbog štetnosti po ozonski omotač.
- Poslednji podaci pokazuju da se u prethodnih dvadesetak godina znatno popravila sitacija na ozonskom omotaču što govori da nešto može da se učini. Jer ako se ne preduzmu ozbiljne akcije ostaje nam samo da se nadamo da su u pravu oni koji tvrde da čovek ne može da izazove ovakve klimatske promene i da će se sve samo popraviti – kaže Zoran Knežević.
Niko Perković