DNEVNIKOVA KNJIGA Čajna Mjevil: Grad ambasada
Prevodilac: Darko Tušvljaković, Izdavač: Čarobna knjiga, 2019.
Čajna Mjevil (1972) je britanski pisac koji osim romana naučne fantastike i urbane fantazije, objavljuje eseje, piše teorijske tekstove, scenarije za stripove i RPG video igre. Doktorirao je na marksizmu i međunarodnom pravu, i aktivan je na političkoj sceni, zastupajući levičarske ideje. Dobitnik brojnih nagrada za fantastiku (uključujući Hugo i Lokus).
Najveća poteškoća u pristupu tekstu “Grada ambasade” je Mjevilova potreba da inače zanimljivo pripovedanje prezasićuje novim i izmišljenim rečima. Iako kovanice koje uvodi da bi opisao koncepte sopstvenog sveta imaju smisla (i prevodilac se sasvim lepo snalazi s njima), njih je toliko mnogo da praćenje radnje romana na početku zahteva izuzetnu koncentraciju, te je “Grad ambasadu” teško čitati bez početnog objašnjenja. Ovo je pomalo ironično, ili vrlo pametno, (zavisi od tačke gledišta) s obzirom da je jedna od glavnih tema knjige dekonstrukcija jezika, pitanje mogućnosti prevođenja i razumevanje govora i drugačijih formi razmišljanja.
Ipak, Mjevilove ideje su zaista dovoljno intrigantne da vredi potruditi se - jasno je zašto je Ursula Legvin (koja je u svom opusu istraživala alternativne koncepte civilizacija i kultura) “Grad ambasadu” nazvala “savršeno uspelim umetničkim delom”. Mjevil u knjizi pokušava da prikaže istinski tuđinsku rasu, koliko god mu to običan ljudski jezik i kalupi "normalnog" razmišljanja dozvoljavaju. Sam pisac je rekao da je postići takav cilj zapravo nemoguće: “Ako ste pisac koji je pritom i ljudsko biće, mislim da je definitivno izvan vaše mogućnosti razumevanja da shvatite nešto suštinski neljudsko, i psihološki, nešto strano.”
Mjevil je pokušao da se približi prikazivanju stranog što je više mogao (u ovom ključu zaista i ima smisla što nije uvek lako probijati se kroz tekst “Grada ambasade”) – glavna junakinja Avis, rođena je u gradu ambasadi koji se sagrađen u posebnom prostoru koji omogućava dodir između našeg i tuđinskog svemira. (U pitanju su dva svemira u različitom vremenu, odnosno dva hronološki odvojena ciklusa u univerzumu.) Između njih, ili iza njih, postoji imer, i kroz njega, moguće je ostvariti razumevanje između stanovnika dve fundamentalno drugačije stvarnosti. U drugom svemiru obitavaju Domaćini koji ne umeju da lažu, i s kojima je jedina komunikacija preko vrste igrokaza, glumljenih scena u imeru.
Avis je imerserka, jedna od retkih ljudi koji mogu da posredno komuniciraju sa Domaćinima. Kada se protagonistkinja vrati u svoj rodni grad, posle niza godina putovanja svemirom, otkriva da je na planetu stigao i novi ambasador koji ima posebnu moć da laže na jeziku Domaćina, što ne bi trebalo da bude moguće, i što konačno pokreće neobični zaplet romana.
Nastasja Pisarev