Retrospektivna izložba arhitekte Lazara Kuzmanova
Za samo dve novembarske nedelje retrospektivnu izložbu arhitekte Lazara Kuzmanova videlo je, za naše prilike, podosta gledalaca – oko hiljadu.
Izložba je organizovana povodom dodele Nagrade za arhitekturu “Đorđe Tabaković” koja se svake godine, po dvedeset peti put za redom, dodeljuje za izuzetni doprinos arhitektonskoj praksi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, dok je producent izložbe bilo Društva arhitekata Novog Sada. Svoj doprinos u finansiranju kataloga dali su i novosadska Gradska uprava za kulturu i Inženjerska komora Srbije. U tri izložbene sale, u hronološkom nizu bili su printovi sa dvanaest izabranih objekata arh. Kuzmanova dok je u donjem pojasu zidova, na neprekidnom nizu, bilo prikazano pedesetak crteža objekata za koje je Kuzmanov izradio projekte a koji nisu svi izvedeni.
Od početka Kuzmanov je kroz arhitekturu, kao predstavnik generacije odrasle na zalasku naizgled bezbrižnog jugoslovenskog socijalizma, davao neki vid pročišćene strane svog ličnog identiteta i svojevrsnu kulturu borbe protiv uniformisanosti jer su mu svako od narednih arhitektonskih dela donosila određene novine. Čini se, kako je vreme (i poruybine investitora) prolazilo da je Kuzmanov, čak i više nego na početku svog delovanja, insistirao na umetničkom oblikovanju svojih (i njihovih) objekata. Svesno ili ne, u dogovoru ili ubeđivanju, Kuzmanov se projektujući većinu svojih objekata ponaša kao umetnik, ne gubeći nikada iz vida osnovne funkcije arhitekture, pa i želje i zahteve poručioca. Primenjujući svoj umetnički narativ, uz poštovanje danas neizbežnih usuda tržišta, uvek je uspevao da kroz svoju arhitekturu ‘’proturi’’ nešto od likovnih elemenata čime se njegove zgrade izdvajaju od uglavnom sumorne, bezlične i bezidejne arhitekture većine svojih savremenika. Kroz deo tih ličnih i stručnih kvaliteta koje Kuzmanov neprestano emituje mogu se posmatrati i njegove brojne društvene i profesionalne aktivnosti – od onih upravno-političkih, na početku karijere, preko strukovnog angažmana, pa do saradnje i učešća u radu nevladinog sektora, a sve to u službi povećanja stepena vidljivosti same arhitekture i arhitektonskog delovanja kroz aktivan, pa i aktivistički, stav prema našem, zajedničkom okruženju.
Tako i ne čudi što je Kuzmanov danas jedan od najpriznatijih i najpoznatijih novosadskih arhitekata u čitavoj zemlji.
Vladimir Mitrović
