Ретроспективна изложба архитекте Лазара Кузманова

Изложба је организована поводом доделе Награде за архитектуру “Ђорђе Табаковић” која се сваке године, по дведесет пети пут за редом, додељује за изузетни допринос архитектонској пракси у Музеју савремене уметности Војводине, док је продуцент изложбе било Друштва архитеката Новог Сада. Свој допринос у финансирању каталога дали су и новосадска Градска управа за културу и Инжењерска комора Србије. У три изложбене сале, у хронолошком низу били су принтови са дванаест изабраних објеката арх. Кузманова док је у доњем појасу зидова, на непрекидном низу, било приказано педесетак цртежа објеката за које је Кузманов израдио пројекте а који нису сви изведени.

Од почетка Кузманов је кроз архитектуру, као представник генерације одрасле на заласку наизглед безбрижног југословенског социјализма, давао неки вид прочишћене стране свог личног идентитета и својеврсну културу борбе против униформисаности јер су му свако од наредних архитектонских дела доносила одређене новине. Чини се, како је време (и poruybinе инвеститора) пролазило да је Кузманов, чак и више него на почетку свог деловања, инсистирао на уметничком обликовању својих (и њихових) објеката. Свесно или не, у договору или убеђивању, Кузманов се пројектујући већину својих објеката понаша као уметник, не губећи никада из вида основне функције архитектуре, па и жеље и захтеве поручиоца. Примењујући свој уметнички наратив, уз поштовање данас неизбежних усуда тржишта, увек је успевао да кроз своју архитектуру ‘’протури’’ нешто од ликовних елемената чиме се његове зграде издвајају од углавном суморне, безличне и безидејне архитектуре већине својих савременика. Кроз део тих личних и стручних квалитета које Кузманов непрестано емитује могу се посматрати и његове бројне друштвене и професионалне активности – од оних управно-политичких, на почетку каријере, преко струковног ангажмана, па до сарадње и учешћа у раду невладиног сектора, а све то у служби повећања степена видљивости саме архитектуре и архитектонског деловања кроз активан, па и активистички, став према нашем, заједничком окружењу.

Тако и не чуди што је Кузманов данас један од најпризнатијих и најпознатијих новосадских архитеката у читавој земљи.

Владимир Митровић