Utvrđen Predlog zakona o popisu za 2021. godinu
BEOGRAD: Vlada Srbije utvrdila je danas Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države.
Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način - neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćistava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara.
Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima.
Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja, navodi se u saopštenju posle sednice Vlade.
Naredni popis planiran je za 2021. godinu, u skladu sa već ustaljenom desetogodišnjom praksom, kao i sa našim međunarodnim obavezama.
Vlada Srbije je na današnjoj sednici utvrdila Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše zemlje i Evrodžasta kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu.
Sporazum o saradnji Srbije i Evrodžasta potpisan je 12. novembra ove godine, čime su stvoreni uslovi za unapređenje operativne i strateške pravosudne saradnje i razmenu informacija i dokaza među potpisnicima.
Potpisivanjem ovog sporazuma, Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala, budući da je bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija između nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv kriminala.
Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti, navodi se u saopštenju.
Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti čiji je cilj uređenje pravnog okvira ove oblasti koji do danas nije bio uspostavljen.
Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine.
Ovim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija.
Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu kojima se predviđa mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno dražvne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala.
To će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanja standardima Evropske unije, smanjenja troškova finansiranja, i bolje diversifikacije investitora u domaće hartije od vrednosti, navodi se u saopštenju.
Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.
Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u našoj zemlji za period 2019-2026. godine.
Programom je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive.
Usvajanjem dokumenta predviđene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi, ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora, navedeno je u saopštenju.