Утврђен Предлог закона о попису за 2021. годину
БЕОГРАД: Влада Србије утврдила је данас Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова 2021. године који представља најважнији статистички извор појединачних података о становништву једне државе.
Предвиђено је да овај попис буде последњи који се спроводи на традиционалан начин - непосредним појединачним пописивањем свих лица, домаћистава и станова, јер је реално очекивати да ће у наредном периоду бити створени услови за спровођење пописа на бази регистара.
Пописом ће бити утврђен укупан број становника, домаћинстава и станова у Србији и њихов распоред по управним окрузима, градовима, општинама и насељеним местима.
Обезбедиће се поуздани подаци о виталним, етничким, економским, образовним, миграционим и другим обележјима становништва, који су неопходни за добијање прецизне слике тренутног стања, али и за пројекције будућих кретања, наводи се у саопштењу после седнице Владе.
Наредни попис планиран је за 2021. годину, у складу са већ устаљеном десетогодишњом праксом, као и са нашим међународним обавезама.
Влада Србије је на данашњој седници утврдила Предлог закона о потврђивању Споразума о сарадњи између наше земље и Евроџаста као органа Европске уније за правосудну сарадњу у кривичним стварима са седиштем у Хагу.
Споразум о сарадњи Србије и Евроџаста потписан је 12. новембра ове године, чиме су створени услови за унапређење оперативне и стратешке правосудне сарадње и размену информација и доказа међу потписницима.
Потписивањем овог споразума, Србија је значајно ојачала своје капацитете у борби против организованог и транснационалног криминала, будући да је блиска прекогранична сарадња и делотворна размена информација између надлежних српских органа са колегама из Европе од суштинског значаја за ефикасну и одлучну борбу против криминала.
Овим документом Србији ће бити омогућено да учествује у размени података о личности и доказа са тужиоцима и истражитељима из читаве Европе, као и могућност именовања тужиоца за везу у Евроџасту у блиској будућности, наводи се у саопштењу.
Чланови владе утврдили су и Предлог закона о хидрографској делатности чији је циљ уређење правног оквира ове области који до данас није био успостављен.
Хидрографија се бави мерењем и описом физичких карактеристика река и језера, као и предвиђањем њихових промена током времена, пре свега, у циљу безбедне пловидбе и подршке осталим активностима, укључујући безбедност, научна истраживања и заштиту животне средине.
Овим прописом обухваћени су хидрографски и топографски премери на унутрашњим водним путевима, прикупљање података из хидрографије, картографије, пловидбе, геологије речног дна, као и израда, издавање и одржавање пловидбених карата и публикација.
Влада Србије утврдила је Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном дугу којима се предвиђа могућност да у будућности страна правна лица која обављају послове клиринга и салдирања могу обављати ове услуге и за домаће хартије од вредности, односно дражвне обвезнице под условима које ће уредити закон о тржишту капитала.
То ће довести до веће доступности хартија од вредности деноминованих у динарима страним инвеститорима, приближавања стандардима Европске уније, смањења трошкова финансирања, и боље диверсификације инвеститора у домаће хартије од вредности, наводи се у саопштењу.
Измене закона предвиделе су и прецизније и ближе услове задуживања локалних самоуправа који ће довести до боље контроле задуживања јединица локалних самоуправа.
Предвиђена решења, такође, имају за циљ да отклоне уочене недостатке терминолошке природе и да, на тај начин, омогуће ефикаснију примену и прецизније тумачење важећег Закона о јавном дугу.
Влада Србије усвојила је на данашњој седници Национални програм за заштиту менталног здравља у нашој земљи за период 2019-2026. године.
Програмом је обухваћен рад служби менталног здравља које су дужне да пруже савремену, свеобухватну превенцију, лечење и рехабилитацију, као и адекватан социјални приступ, што подразумева да се све ове активности одвијају у средини у којој ове особе живе.
Усвајањем документа предвиђене су и кампање против стигматизације оболелих лица које ће организовано водити, не само стручњаци за ментално здравље, већ и корисници психијатријских услуга и све релевантне организације, попут школа, медија и цивилног сектора, наведено је у саопштењу.
