Književno veče Jovice Aćina u Zrenjaninu

O Aćinovom  stvaralaštvu govorili su Književnici i književni kritičari dr Mileta Aćimović Ivkov i Zoran Slavić. Veče je vodila  Jasmina Tutorov. Jovica Aćin je rođen u Zrenjaninu, gde je završio i srednju školu. Pored dva romana koja su  sada predstavljena,” Srodnici” za koji je upravo dobio Njegoševu nagradu i ušao u najuži izbor za nagradu NIN-a prošle godine, i novi roman “Pilot tramvaja”objavljen pred Sajam knjiga, napisao je petnastak knjiga pripovedaka.  Dobitnik je brojnih književnih priznanja, pored ostalog, Andrićeve nagrade za pripovetku, Politikine nagrade za najbolju kratku priču, dodeljene povodom stogodišnjice lista, nagrade Milan Bogdanović, za književnu kritiku kao “Todor Manojlović”, za moderan umetnički senzibilitet. U obrazloženju žirija za Njegoševu nagradu rečeno je da je u romanu “Srodnici” u pitanju “postupak majstora koji suvereno vlada umećem pripovedanja, jednako kao i gradnjom vrlo složene romaneskne strukture. Roman je moguće gledati i kao svojevrsnu krunu dosadašnjega Aćinovog književnog opusa, koji je u svim svojim razgranatim vidovima, delo potpune posvećenosti i predanosti književnosti kao životnom izboru”.

Samo najhrabriji su spremni da do kraja prouče svoje poreklo i prihvate sve njegove posledice. Jedan od takvih retkih smelih pojedinaca jeste glavni junak ovog romana, autorov prezimenjak. Saznavši da priča o njegovom poreklu vodi sve do dalekih Pirineja, on zajedno sa sinovima odlazi na put do Španije. Porodično stablo, mape i usmena predanja putokazi su u traganju za nestalim precima. Iako sve više putokaza navodi na zaključak da će familija rekonstruisati svoje poreklo, pojavljuju se nepoznanice koje potragu za porodičnim stablom pretvaraju u traganje za fantomima, među kojima je najistaknutiji Belano ili Bolanjo, slavni čileanski pisac.

Na pitanje koliko u ovom romanu ima autobiografskog i da li potiče iz Španije, Aćin navodi da bi pre rekao da neki Španci potiču od njegove loze.

- Nismo mi ovdašnji baš samo prirepak ostalih naroda širom sveta. Neke smo i mi izrodili i odaslali u svet, da im bude bolje nego nama. Ali, dabome, u liku koji sastavlja izveštaj o tome šta mu se u njegovim potragama događalo, ima toliko toga od mene, ali nikad stoprocentno. Podaci o tome gde je taj nesrećnik rođen, gde živi, pa i to da je lutao po Pirinejima, Barseloni i okolini, u Palermu, prilično se podudaraju samnom. Ipak, u biografskom smislu, više ja dugujem njemu nego on meni. Hoću da kažem, nisam mu ja mnogo davao od sebe nego sam se takoreći pretvarao u njega. Kao da sam krao njegovu imaginarnu autobiografiju. Za pisca su valjda svi koji mu poklanjaju svoje životne priče, ili ih on izmišlja, srodnici. Po tom pravu, svi moji junaci sa mnom dele neku kolektivnu autobiografiju. Mi smo ista rodbina.   

J. Tutorov