Књижевно вече Јовице Аћина у Зрењанину

О Аћиновом  стваралаштву говорили су Књижевници и књижевни критичари др Милета Аћимовић Ивков и Зоран Славић. Вече је водила  Јасмина Туторов. Јовица Аћин је рођен у Зрењанину, где је завршио и средњу школу. Поред два романа која су  сада представљена,” Сродници” за који је управо добио Његошеву награду и ушао у најужи избор за награду НИН-а прошле године, и нови роман “Пилот трамваја”објављен пред Сајам књига, написао је петнастак књига приповедака.  Добитник је бројних књижевних признања, поред осталог, Андрићеве награде за приповетку, Политикине награде за најбољу кратку причу, додељене поводом стогодишњице листа, награде Милан Богдановић, за књижевну критику као “Тодор Манојловић”, за модеран уметнички сензибилитет. У образложењу жирија за Његошеву награду речено је да је у роману “Сродници” у питању “поступак мајстора који суверено влада умећем приповедања, једнако као и градњом врло сложене романескне структуре. Роман је могуће гледати и као својеврсну круну досадашњега Аћиновог књижевног опуса, који је у свим својим разгранатим видовима, дело потпуне посвећености и преданости књижевности као животном избору”.

Само најхрабрији су спремни да до краја проуче своје порекло и прихвате све његове последице. Један од таквих ретких смелих појединаца јесте главни јунак овог романа, ауторов презимењак. Сазнавши да прича о његовом пореклу води све до далеких Пиринеја, он заједно са синовима одлази на пут до Шпаније. Породично стабло, мапе и усмена предања путокази су у трагању за несталим прецима. Иако све више путоказа наводи на закључак да ће фамилија реконструисати своје порекло, појављују се непознанице које потрагу за породичним стаблом претварају у трагање за фантомима, међу којима је најистакнутији Белано или Болањо, славни чилеански писац.

На питање колико у овом роману има аутобиографског и да ли потиче из Шпаније, Аћин наводи да би пре рекао да неки Шпанци потичу од његове лозе.

- Нисмо ми овдашњи баш само прирепак осталих народа широм света. Неке смо и ми изродили и одаслали у свет, да им буде боље него нама. Али, дабоме, у лику који саставља извештај о томе шта му се у његовим потрагама догађало, има толико тога од мене, али никад стопроцентно. Подаци о томе где је тај несрећник рођен, где живи, па и то да је лутао по Пиринејима, Барселони и околини, у Палерму, прилично се подударају самном. Ипак, у биографском смислу, више ја дугујем њему него он мени. Хоћу да кажем, нисам му ја много давао од себе него сам се такорећи претварао у њега. Као да сам крао његову имагинарну аутобиографију. За писца су ваљда сви који му поклањају своје животне приче, или их он измишља, сродници. По том праву, сви моји јунаци са мном деле неку колективну аутобиографију. Ми смо иста родбина.   

Ј. Туторов