U Odžacima se u biblioteku ulazi kao u svoju kuću

- Svako je imao svoje prostorije, ali istog osnivača. Biblioteka sa muzejskom jedinicom se 1970. godine odvojila i postala samostalna bez radničkog dela - kaže Zlatković. -Ponosni smo na tri slike, jedna od njih „Ovčarice”, koje su nam ostale od naivnih slikara iz 1950. godine. U Ratkovu nam se nalazi „Guščarica”. Slike su bile u lošem stanju, sada su reparirane i čuvamo ih sa ponosom kao dokaz svega kroz šta je prošla biblioteka od osnivanja.

Direktorka kaže da u svakom mestu njihove opštine imaju biblioteku i jedni su od retkih gde opština u svakom naselju ima aktivan ogranak, koji je po standardima bibliotečke informativne delatnosti.

- Pripadamo trećoj kategoriji, ali imamo dovoljno knjiga. Rad sa građanima je dobar i iz godine u godinu sve bolji. Puno knjiga smo dobili i ove godine i stiže nam još naslova sa beogradskog sajma i brojimo oko 72.000 knjiga- ističe Zlatković. -Mi potpadamo pod treću kategoriju po broju stanovnika, ali sve standarde ispunjavamo i po broju knjiga, čitaoca, obrtaja (uzimanja i vraćanja knjiga) i više nego što je planirano.

Ona ističe da je biblioteka centar kulture, te im se u toku godine mnoga udruženja građana, sportista i drugi obraćaju za saradnju.

- U Odžacima postoji odeljenje za odrasle i dečije odeljenje. Novina je da dece u uzrastu od tri do pet godina ima sve više u biblioteci, jer smo godinama unazad puno novca uložili u slikovnice za taj uzrast i pokušavamo i roditeljima da objasnimo da ne mogu kupiti knjiga u tolikoj meri, koliko je deci potrebno- pojašnjava Zlatković. -Deci je dolazak u biblioteku doživljaj, malo se igraju, vole da drže u rukama što više slikovnica, ali je to dobro da se od malih nogu nauče da dolaze u biblioteku, da bi posle postali redovni čitaoci.

Dosta čitalaca odžačke biblioteke čine penzioneri, ali i onih koji nisu u radnom odnosu.

- Odeljenje odraslih radi zaista dobro i najviše imamo čitalaca godina 65 plus i to odeljenje nam ima najveće obrte- kaže direktorica. -Kada je reč o broju i starosti čitalaca, podaci nam se razlikuju od ogranka do ogranka, negde imamo više odraslih čitalaca, dok su u drugima to deca.

U Srpskom Miletiću, Laliću i Bogojevu su renovirane biblioteke uz pomoć lokalne samouprave, koja brine o tome.

- U Srpskom Miletiću je pre tri godine potpuno renovirana biblioteka, odnosno ogranak, koji je velik i prostran, lepo ugrejan, u samom centru i saradnja bibliotekarki i čitalaca je odlična. Tako su deca iz Predškolske ustanove mnoge teme obrađivali. Trenutno deca uče o vodama u Ratkovu, Bogojevu, Karavukovu, Laliću i Srpkom Miletiću u saradnji sa PU, a u dva poslednje pomenuta mesta su deca srtala slikovnice, kao i veliku sliku koja je izložena- kaže Zlatković.

U Laliću je takođe nov objekat koji je jako lepo sređen, ističe direktorica.

- Pošto imamo i odeljak sa dnevnom štampom, puno čitalaca dođe da čita novine. Biblioteka je kuća knjiga, ali krov svih krovova i mi smo tu i za one sa članskom kartom i za one koji je nemaju. Samo u biblioteku i crkvu ulaziš kao u svoju kuću- smatra direktorica odžačke biblioteke. -Svako ko dođe kod nas da se skloni, pročita nešto, sačeka nekog, vrata su otvorena.

Odžačani čitaju popularnu literaturu da bi im brže prošlo vreme, trilere, ali i klasiku, tvrdi direktorka. Dok su na dečijem odeljenju najfrekventnije enciklopedije koje čak daju i da nose kući roditelji i deca koja su pažljiva prema knjigama.

M. Stakić